Ok nastavljamo sa ovom brodskom sagom..
Da kazem koleginici Jovani, plata 1136$, radno vreme, 13h nekad i vise,jedna pauza od max sat i po
nisam se bas usrecio,a o New Yorku sam mogao da sanjam...
No....
Priblizio se kraj novembra, a i pocetak decembra.
Uskoro ce Nova Godina,prva koju proslavljam van kuce i na nekom neobicnom mestu,a ujedno vreme je da se krvavo zaradjen novac potrosi na neke poklone sebi i bliznjima.
Popusti naravno kakvi hocete. Za sitne pare se kupilo svasta,a i da nije bilo popusta ipak je jeftinije nego kupiti kod nas nesto.
Primer je 125ml "JPG Le Male" parfem koji je kod nas 90e, a na brodu je oko 50e, i tako to...
Kupio sam sat,parfeme,mojima sam poslao pare da naruce parfeme kakve hoce,jer ne zalim pare kada su u pitanju pokloni za ljude koje volim i koji su mi dragi.
Pitate se i dalje,sta je bilo sa prebacivanjem?? NISTA... jedno veliko nista!
Dani su prolazili i prilikom jedne pauze,one pauze kada trcite po ostrvu i trazite wiFi,da se cujete sa svojima i da proverite postu,FB itd, naletim na jednog Peruanca.
Za neko cudo zove se isto kao i ja i rodjen je isto kad i ja,samo je 4 godine stariji,ovo mu je treci ugovor.
Kaze on meni, posle price da sam pokusao da se prebacim za fotografa i da to planiram od sledeceg ugovora, da je cuo da sredinom decembra,posto je veliki turnaround, mnoooogoooo ljudi odlazi jer ide Nova Godina,praznici itd, pa se totalno menja postava, dolazi i novi Photo Manager,koji je cool lik i koji bi mozda mogao da mi sredi nesto,a i novi HR dolazi,koji je car.
Ja odjenom se ozarim od srece,sto se bar nesto pozitivno desilo po pitanju posla, rekoh sebi: "sad je trenutak pravih odluka, bolje raditi sto godina kao fotograf, nego jedan kruz u kuvarkoj ulozi (citaj: bedi)!"
Prodje i taj dan i jos par dana i meni dodje Rumun i kaze: "Alex, oko 20og decembra krece Bozicni kruz,pazi sta radis i kako se ponasas i na horajzontu i ovde,bice mnogo male dece itd..."
Ja reko: "ok,hvala na savetu."
Da bi par sati posle toga,dosao Executive i kaze: "Bambino, sutra stize tvoja zamena, pokazi mu sta kako ide i od sledeceg turnarounda prelazis na novo mesto".
Ja sav srecan,hteo sam da izljubim svakog,cak sam hteo da pruzim ruku onom Rumunu i odem da proslavim. Nije bilo srecnijeg coveka od mene u tom momentu i u naredna 3 meseca....
3 meseca? da ali o tome kasnije.
Sad sledi malo drustvenog zivota na Emeraldu,kako sam ja sve to doziveo,video,upoznao,saznao,sokirao..
"Drustveni zivot po meni" - Drustveni zivot na brodu se sastojao od crew bara,zurki i tematskih veceri u samoj crew area i po kabinama.
Kao sto sam vec rekao u prva tri moja meseca,bilo je dosta nasih ljudi, uvek glasni bucni ,onako kako mi to znamo, a i bilo je supe zezanja,smeha...
U decembru je polako pocela da ta ekipa propada,odnosno da sve vise nasih odlazi,a maltene niko ne dolazi...
Kao sto sam vec rekao, skoro svako vece sam bio u baru,jer jednostavno ne mozete da spavate odmah po zavrsetku posla,niste umorni,ali morate otici i bar na sat vremena biti tamo i opustiti se.
Naravno, Fikusa nigde, retko koji je dolazio u crew bar,jer oni uglavnom prave neke sedeljke po kabinama ili ispred kabina,polugoli sede po onom prljavom i hladnom,to ne shvatam,u pocetku,posle kako je vreme islo shvatio sam da je to jedna stoka kao i Indijci. No, crew bar je kao neki izduvni ventil za sve stresove,probleme,nesuglasice na poslu,jer najzad se mozete opustiti, i uzivati sa drustvom,neko i sa devojkom/deckom itd...
O oktobra sam isao i redovno u teretanu, inace prvi put u zivotu da sam isao,iako sam kao mali trenirao i fudbal i stoni tenis,i kasnije kao omladinac ovako rekreativno,ali nikad prava teretana,proteini,i ostalo.
U to me je uveo jedan Ukrainac ,Evgenije, sa njim sam u Bostonu kupio proteine,objasnio mi kako se pije i objasnio mi neke vezbe i poceo sam sa radom.
Radio sam u teretani kada je bila ona pauza od samo sat i po (secate se iz prvog posta), ili uvece posle posla. I tako su dani prolazili,ja radio i radio...
I negde u januaru kada sam se prebacio na novu poziciju (o kojoj cu pricati uskoro), doslo je par novih nasih ljudi, Utility cleaners, momci carevi.
Iz Subotice i i drugi je iz Beograda. Odlicni likovi, zezanje sa njima super, tek sam tad shvatio koliko su mi u prva tri meseca nedostajali tako neki likovi koji su svezi,novi,prvi ugovor, jos pribliznih godina,zabavi nikad kraja.
Odlasci u teretanu zajedno, zivkanje i ugovaranje kad i gde izlazimo napolje, uvece bleya i muvanje devojcica po baru, ma sve...
No, sledi nastavak i ovoga,sad samo da zavrsim 2013 godinu
-------------------------------------=>
Posalje mene Executive kod Fabricija, Fabricio je zamenik Executiva.
Kaze Fabricio: "dodji u 9:30 ovde,ides na burgere."
Ja se zapitah: " kakvi bre burgeri na horajzontu,otkud to? (glupo pitanje zar ne? pa i ne bas jer vi kao kuvar koji radi non stop zatvoren u jednom delu kuhinje ne znate sta se desava oko vas).
Fabricio me vodi do burgera. To divno mesto se zove Trident Grill!!!
Covece ,pomislim ja, koliko ovo mocno izgleda, otvoren deck,vazduha svuda,sunca koliko ti dusa hoce i sto je najbolje,imas pojam o vremenu i prostoru.
Upoznajem dvojcu kolega: Indijac po imeni Jitesh (3rd cook) i kuvar sa Mauricijusa po imenu Rajiv (2nd cook).
Momci sami pi*e to vec meseeecima i bili su srecni mojim dolaskom, najzad su mogli da sire biznis medj' posadom.
A biznis je: ja ti odem po kambusu (cambusa sale, prim.aut.),a ti meni pare za to . U prevodu: kupujemo pice drugima i deremo ih sa cenama.
Upoznaju oni mene sa poslom,kako sta gde stoji,kako se sta radi i kazu: sto se tice radnog vremena... Meni oci otvorene,osmeh na licu ne moze da spadne,sta god da kazu ne bih se ljutio ni da je najgora kazna!
Jitesh: "sto se tice radnog vremena, pocinje se ujutru u 11 a zavrsavas oko 21:30, no break!"
Ja kazem: "ma i 24h da radim briga me,samo da sam pobegao iz onog cumeza i robije."
Covece, prvi put cu moci ko covek da spavam,da ostanem do kasno u crew baru,a da ne mislim sta me ceka sutra, prvi put mogu da osetim kako je to kad rasterecen i srecan ides na posao, ma sve naj naj naj.
Nemate pojma koliko je tu srece bilo u meni!!!
Ali,kaze on, mi tako ne igramo... ja reko :sta sad?! 0.o .
Teorijski nemamo pauze,ali prakticki imamo.
"Pazi sad Alex: u 13h dolazi ispomoc,dvojca Fikusa, ti od 13 do 15 ces imati pauzu, kad se ti vratis tada se i posao stisava uglavnom,nece ti biti naporno,zatim ides na pauzu za veceru oko 19h i onda do 21:30 radis... "
Ja rekao: "ok nema frke. Ionako sam vec sve luke obisao,nista zanimljivo,i bas me briga. Bolje i ovo nego ona robija.
Poceo je Novogodisnji i Bozicni kruz, dosta mladih je doslo (za divno cudo jer je na kruzerima 95% 65+ godina), a sa njima i dosta Rusa...
Prvi radni dan,odnosno sutra je turnaround,kaze meni Jitesh: "Ako hoces naplje u Miami,mozes, nemamo problema sa tim, ustani i u 7:30 izadji ali vrati se do 10:30 kako bi otvorio grill."
Covece prvi put od kad smo dosli u Miami ja mogu duze od 1h da izadjem napolje,kupim sta mi treba od stvari (cuveni ROSS), kozmetike posto je lagano nestajala,i da se odmorim.
Prvi radni dan je poceo, ja sav srecan, lose je krenulo. Lose,ali po vremenu lose, kisa ,vetar i ko zna sta jos.
Gramzivi Ameri,debeli po par tona, kao slonovi jure na grill i samo narucuju,narucju,izmisljaju,kuraze se kako su oni glavni, papap mamaam. Ma strasno...
Krenusmo mi ka Karibima, sunce je polako pocelo da se probija kroz oblake, na scenu stupaju Rusi.
Mana nas Srba na brodu,kako sam ja video je: "ne daj Boze da naletis na Rusa,gotov si."
Prvo: ime mi je kao i u Rusiji - Aleksandar, Imam svetlu kosu i zelene oci,kao pravi Rus. A jos kad vide plocicu i zemlja SERBIA, odmah sam "njihov":
Prilaze Ruske glavonje i na Ruskom narucuju,misleci da ja znam ruski. Naravno ne znam ga,i krecem na Engleskom,on samo odmahnu lgavom ,onako ljutito i uvredjeno i ode.
Bilo je i Rusa koji pokusavaju pantomimom da mi objasne sta hoce,ma show...
Popodne 17h, sunce lagano zalazi,nikog vise na bazenu osim pijanih Rusa i njihov zena,babi,itd..
Pevaju se Ruske pesme,dizu se noge i slika se u nekim erotskim pozama, ja gledam i ne verujem, Indijac i ovaj drugi otvorili usta kao da igra mecka...
Polako se priblizava vreme za moju pauzu od pola sata za veceru.
Odlazim do crew messa, par nasih koji znaju da nikada u prva tri meseca nisam imao ni jednu pauzu,gledaju me i krste se i misle se: pa ti si izasao na pauzu,kako to? 0.
![""]]](http://www.inozemstvo-posao.com/smf_1-1-2_install/Smileys/classic/blinking.gif "blinking")
Ja im objasnim da su me promenili itd itd, ja sav srecan ,oni kazu: "covece,mi tebe tek sad vidimo prvi put za ova tvoja tri meseca da se ti smejes,da si srecan,da nikog ne psujes,da blistas covece!!"
Nista,vecera gotova,vracam se nazad, kaze Jitesh: "Alex idi do pekare i naruci tolko i tolko zemickih,itd..."
Odlazim na deck 5, naravno na moje staro mesto gde sam do juce izdrzavao robiju, prolazim pred Rumuna i ostalih primitivaca, sav srecan ,ma ni zakasljao se nisam kako bi im stavio do znanja da sam tu, samo su me pogledali,a a ja po srpski: "mamicu vam 7/*e33 najzad sam vas se otarasio,pavijani smrdljivi..." i tako ,zavrsi se moj radni dan oko pola 10, odlazim na neki brzi has, jer treba da se ide u teretanu,pere laundry itd...
Turnaround day je, one hour forward, crew bar mrtav,nema nikog po obicaju kada je turnaround day,svi odmaraju.. Ima par nasih,koji su dosli na cigar, i tako...
Par dana posle toga,ja vec usao u stos, dosao je i taj 31 decembar i Novogodisnja zurka.
Bilo je ok,mnogo ljudi i nigde Fikusa, tek pokoji Indijac, dosta normalne i civilizovane ekipe,pica,igranja,ma milina.
Vracam se u kabinu i kazem: "Da, gotova je i ova godina, najlepsi poklon za Novu!"
U sledecem nastavku govoricemo o danima posle prvog Januara,opet promena pozicije,pa opet promena pozicije, i najzad kraj ove robije!
