Nije mi toliko tesko padao taj prvi dan kruza,jer sam uvek znala kako ce odprilike proci .Ionako sam bila odmorna i puna elana ,jer posao na open decku nije tezak,a i slobodan dan je bio vise nego dovoljna motivacija.Ali kao sto sam vec rekla,pola slobodnog dana,ceo slobodan dan ne postoji. Setila sam se jos necega ,sto mi se desilo dok sam jos radila u stuff messu. Jednom sam otisla u galley,glavnu kuhinju od crew messa,stuff i officer messa,i od dinning room-a Mikelandjela.Prica je apropo zabranje konzumiranja putnicke hrane,a naravno i uzimanje iste u glavnoj kuhinji.Nisam ga pominjala do sad,ali u toj kuhinji radio je jedan sef,sef poslasticara,koji je imao sizofreniju.Mislim ne zvanicno,ali moja neka odokativna dijagnoza,kao i od mnogih koji su delili moje misljenje.Jako drcan,zivcan i neartikulisan covek,stalno je svakome nesto prigovarao pa cak i nama,konobarima.Otisla sam da uzmem neke kolace za stuf mess,i posto je bilo 3-4 posluzavnika, stavila sam ih na troli ,odnosno kolica.A posto je bilo puno fila,ja sam sa ivice,koja samo sto nije pala da pod,uzela malo prstom,tu ivicu i pojela.Mislila sam kako me niko ne vidi,jer je to bila jedna sekunda a i lakse mi je to bilo nego da cistim posle pod.A onda sam zacula glas od ovog neuroticara,kako je to zabranjeno,i pitao me je da li sam vec dobila warning ,odnosno opomenu,i ako nisam da cu je dobiti.A on je preneo doslovce ,da sam uhvacena kako jedem slag,fil,nebitno,u glavnoj kuhinji,na ocigled njega,i mozda nekog Filipinca koji je vrlo rado pristao da mu svedoci kako bi dobio poeneee kod njega.A i oni ga nisu podnosili,ali su mu se vrlo rado ulizivali,fujjjj. I onda mi je supervizor rekao da cu da dobijem warning,i da se javim assistant meterdiju u kancelariju.Otisla sam i sve objasnila,rekla sam da nisam sisla s uma da tako nesto uradim pred svima,kad iovako te kolace mogu da jedem,i da sam to uradila da ne bi palo na pod.Naravno,objasnjenje je logicno i verodostojno,i samo mi je rekao da je to kao usmeni warning,sto je kao i da ga nisam dobila.Ali da je morao da me pozove,jer onaj neuroticar bi verovatno dobio napad neuroze ,a i on je bio uticajan,donekle.
Ne smem da zamislm sta bi bilo da me je neko video kako uzimam hranu sa horajzonta,mislim neko bitan,a neko tako ogavan.Nije da me nije bas niko video,ali to su bili neki sefovi koji su bili razumni i uvidjajni ljudi,na kraju krajeva i samo su to radili.Samo me je jednom zatekao mali Italjian kako pijem kafu u dj boxu a potom me je i kaznio,a pricacu posle kako.A svi smo pili kafu na horajzontu,kako i ne bi kada radimo non stop,bio nam je potreban zdrav san,koji smo kao kompenzovali kafom.Onu moju koleginicu Cileanku ,je jedna putnica pitala kako to da je opet tu,(vece je bilo ) ,kad je videla i ujutru i popodne tog istog dana .A ona joj je odgovorila:"Da gospodjo,mi smo uvek ovde,i danas i sutra,i juce,i ujutru,i popodne i uvece,24h vama na usluzi" ,zena je zanemela i otisla....
Danas u prodavnici vidim puter od kikirikija,mala teglica skoro 900 dinara,a tamo sam ga jela cesto za dorucak,zajedno sa marmeladom i tost hlebom,odlicno je. A ne smem da zamislim tek palacinke sa nutelom i puterom od kikirikija...
Nego da se vratim na posao,dobila sam slobodan dan,zahvaljujuci najboljoj prodaji promocija,bilo je jos njih ,koji su prodali nesto manje od mene,i oni su dobili slobodan dan,tacnije njih dvoje. Bio je to Monako,jedini put smo bili tamo tada,kao i u Splitu,Dubrovniku i Lisabonu,samo po jednom.Bio je pljusak,ali morala sam da izadjem.Izasla sam sa onim waiterom iz crew messa,i sa troje nasih .Secam se da je bio toliki pljusak,da su se setili ,kod same luke da stoje i prodaju kisobrane.A tek water taxi,pljusak,a on se ljulja i ljulja.Obisli smo malo radnje u blizini luke i seli u jedan kafic na kafu.Bilo je zaista lepo,uprkos losem vremenu,prelepo mesto.Moj decko nazalost nije mogao da izadje,jer je radio.Kada sam se vratila bila sam sva mokra,osusila se i vratila na posao.Ostalo je mozda jos 15ak dana do crossinga,prelaska iz Evrope u Ameriku,a crossing je trajao sedam dana.Ostali su redovni kruzevi,Istanbul,Kusadasi,Venecija,Chivitavechia,Livorno,Barselona,Santorini,Pireus(Atina) ,Monte Carlo,i poslednji kruz ,poslednji dan tog kruza ,Lisabon. Nastavila sam da radim na open decku,a bio je tu jedan Makedonac,i moj komsija,koji je prepodne radio na horajzontu,on je bio junior waiter, i dosta mi je pomogao da pospesim prodaju . Svi smo se radovali crossingu,jer je taj kruz bio dosta jeftin,naravno jer smo svih sedam dana na okeanu,a i nije bilo puno putnika.Takozvani chipitone kruz (jeftin kruz) , a i to nije sve,svako vece pomerao se sat unazad,sto je znacilo svako vece zurke,a na onim pauzama preko dana smo spavali.Naravno jer nismo mogli napolje,a ni na bazen jer je bio zatvoren zbog jakog vetra.A ni poslednjeg kruza u Evropi nismo bas izlazili,jer je bila jesen,uglavnom kisovito,a i onako smo sve luke vec videli,po vise puta. Osim Kusadasija,tamo smo izlazili jer je u samoj luci vise internet cafea bilo,tako da smo tamo provodili pauze...
Radila sam na open decku sa onim Filipincem,waiterom in charge.Kasnije kad stignemo na Karibe pricacu o tom dogadjaju sa njim.A sada je aktuelan supervizor Rumun.Onaj mlad,lep i navodno slobodan,a kasnije mu je dosla i devojka iz Ukrajine,sa predhodnog ugovora.Ostali su u kontaktu preko fejsbuka.Mada nije mi on bio supervizor,ali sam ga cesto vidjala. I stalno tako u prolazu dobaci nesto,i da neki kompliment.
Zapravo,kada radim popodne ,onda radim sa Filipincem,a kad radim ujutru onda sam sa nekim od supevizora koji je postavljen da bude na open decku.Uvek neko od tih 5 supervizora,osim Italijana jer je on u to vreme spavao,jer je radio nocnu smenu. I jedno jutro je bio bas taj Rumun,rekao mi je da udjem u piceriju i otvorim jednu vitrinu u izmem to sto nadjem.Otisla sam i nasla kafu iz Calipsa,velika makijato kafa,moja omiljena.Tako mi se pila,ali bas neprijatno...To je on kao specijalno za mene doneo.Inace mnogi su znali s kim sam u vezi ali ipak ne bas svi,a Filipinci kad im kazem da imam decka,samo ko papagaji pitaju "Who is your boyPriend,who is your boyPriend,la la la la..." .A onda kad cuju,zlobnici ,a znaju ga i znaju da je pre mene bio sa drugom devojkom,onda mi kao bacaju crva sumnje kako se mozda i sad vidjaju.Ma da,a ja sam veverica.Par dana posle pocetka nase veze,njegova bivsa devojka je htela da ostanu prijatelji,pa je nastavila da ga zove u kabinu ujutru,kako bi ga probudila.Ja sam naravno jedno jutro spavala tamo i cula telefon,javio se i rekao je da nema potrebe vise to da radi,kao ni da se druze,jer ne zeli da se ja osecam neprijatno,naravno...Uvek sam imala utisak da joj je i dalje stalo i da je povredjena.Iako je jaaako brzo posle raskida nasla novog decka.kuvara iz Italije..hm,klin se klinom izbija?
A neprijatna situacija je bila mnogo gora,sa supervizorom Rumunom,jer je odlicno znao mog decka,moj decko ga je bas gotivio.Jedno jutro sam radila u icecream baru sa mojim deckom,on je bio u delu picerije,a supervizor koji je radio to jutro bio je bas taj Rumun. Moj decko je rekao svom sefu da sam ja njegova ljubav,i Rumun je to cuo . A moj decko je rekao pred njim,kao saljivo,da se cuvam ovog momka.To je bila sala,bili su u dobrim odnosima,ali Rumunu to nije nista znacilo,i nije ga sprecilo da pokusava da ima nesto samnom.Osecala sam se mnogo lose,iako sam znala da nisam nista lose uradila,i iako me ni u ludilu nije interesovao,ni on ,ni niko drugi,ipak nisam decku mogla nista da kazem,jer nisam htela da dodje do svadje.Supervizor je ipak bitniji na brodu,i mogao je da mu napravi ozbiljan problem.Odlucila sam da mu nista ne kazem,sve do jednog dogadjaja...
Malo da vam opisem putnike .To su uglavnom Amerikanci,ali ima i jos nacija,Japanci,Meksikanci,Evropljani,a bilo je i Jevreja.Jevreji su jako teski gosti,obicno ne daju da pridjete njihovom stolu,i ponekad ih vidite kako citaju naglas neke svoje knjige.U dinning room-u su imali dosta problema sa njima.Japanci su prlicno dosadni,piju abnormalne kolicine caja,i mozete se oprostiti od ideje da njima prodate neko alkoholno pice.Evropljani su bili korektni,ostavljali su bolji baksis od drugih.A Amerikanci,pa tu ima vise podela.Kanadjani su kulturni i obrazovani,sa Floride takodje,piju dosta i uglavnom su raspolozeni.A ovi ostali,tipicni Ameri su mnogo naporni,dosadni,sa brdoo glupih pitanja,jedu nenormalne kolicine hrane.Prvo odu na open deck,na picu i hamburger,pa onda udju u Horajzont da veceraju.To su bili veliki tanjiri,jajastog oblika,u koji trpaju sta stignu.U taj jedan tanjir sipaju meso,povrce,voce i kolace.I naravno vi sve to posle treba da ocistite.Bake i deke su uglavnom fine, a bilo je i strasno neprijatnih gostiju.Jedan se tako izdrao na mene,zato sto su svi bokali,u kojima stoji mleko bili prazni,a bilo ih je pet.Neko je bio zaduzen da ih napuni,ali nije verovatno stigao.A on je hteo da odnese mleko u kabinu,tako se drao i mahao onim bokalima,da mi je doslo da mu napunim jedan i prospem na glavu .Potom se jedan ,na open decku,izdrao na mene zato sto je pica bila malo pecenija,mos misliti,bas me briga,idi kod pizza majstora pa njemu kazi.A bilo je i nekih koji su se zalili na tako nebitne stvari,da su dobijali besplatan kruz,ili besplatnu flasu nekog skupog vina.Jedni su se zalili sto im je casa vode neko vreme stajala prazna,a onda i zato sto im je doneta casa s vodom,plasticna a ne ona staklena.Na kraju im se supervizor izvinjavao,i poslao im najskuplje vino na brodu .Znaju oni vrlo dobro kako da izvuku nesto besplatno,nazalost imaju pravo to da urade.Ne daj Boze,da ste brisali pod a da niste stavili onaj znak gde pise da je klizavo,pa ce neko i namerno da se oklizne,ne bi li dobio odstetu od kompanije.Jedna putnica me je pet puta zivkala da mi kaze da je u wc-u sve ispovracano,u onom putnickom na open decku kod bazena.Rekla sam joj da ja nisam cistacica,i da to rade radnici utility departmenta,i da cu im reci cim vidim nekog od njih.Ali ova je bila uporna,i vise od toga.A jedna me je pitala zasto nema peskira kod bazena,i ja sam joj rekla da to donose radnici accommodation departmenta,i da njima trazi.A ona se izdrala na mene,i rekla je da odmah hoce svoj peskir.Otisla sam u prostoriju gde stoje peskiri,ali nije bilo nijednog.Rekla sam joj da su sigurno otisli da donesu,i da malo saceka,ali ova je verovatno mislila da mogu da ih stvorim nekom magijom.Oni jednostavno misle,da time sto su platili kruz,mogu da dobiju sve i odmah,i da tretiraju radnike kao robove.
