Dani su prolazili,ono sto mi je predstavljalo problem sad je izgledalo kao obaranje ruku sa dvogidisnjakom.
Dosta su mi pomogli i pajzani,kojih je u tom trenutku u kru eriji bilo 6. Prvih par sedmica sam idalje bio u gasu da samo radim,treniram i spavam.
Da imam samo jedan cilj,a to su dve stvari-kuca-poso-kuca,sto bi rek'o svemoguci Ekrem.
Kru bar sam obilazio samo posle obroka na jednu brzinsku cigaru (uvece dimljenje u wc-u kabine).Sve je bilo fantasticno,zivot se cinio boljim i konacno naprednim.
Price starijih kolega o promocijama,kinti,jeftinim Latinkama na Karibima i jos ponecemu iz tih delova sveta su prosto ocaravale.
Ziveo sam u snovima a bogami i radio. Mastajuci o svim tim momentima koje cu docekati na novom radno-zivotnom mestu.Ali sve jednom moralo da prestane kad tad.
Prvi odlazak u kru bar na pivo posle posla se zavrsio tragicno po mene,pogotovo kad me je lepa Mexicana uradila na staru foru sa brojem 8,morao sam da popijem koje vise.
Na kraju sam izbrojao desetak i 3h posle ponoci.
Mamurluk,glava kao maxi chupa-chups i neka lupa i dreka po kabini.U magli mi se cini kao da zvoni telefon.
Spavao sam na krevetu na sprat i sledece cega se secam je da sam vec bio na vezi.
Veoma prijatan glas,kao poziv za Ausvic se cuo sa druge strane."Mister vi radite danas"?,je bilo uobicajeno (on je verovatno mislio da je tako zvucao dovoljno sarkasticno) pitanje naseg wejtera in cardz u kru mesu.Evo i ime sam mu vec zaboravio.HVALA BOGU.
Zapravo svima nama je bio smesan u svom kompelksu vecitog pokusavanja da nam doikaze kako je "veci" od nas,niko ga nije zarezivao ni 1%.Niko osim naseg supervizora.
Moram da priznam da sam bio u vecitom strahu od kasnjenja,lose odradjenih zadataka,itd...u sustini posla,na neki nacin.
Na brzinu sam navukao onu rasn stajl uniformu i otrcao na posao.Tamo me je vec uveliko cekalo Meksicko burence (figura naseg vejtera) i supervizor.
Meksikanac je sve vreme siktao,kako je to jako neprofesionalno,kako on nikad nije zakasnio,kako se pravila kompanije postuju i sta ti ja znam,dok je moj supervizor samo klimao glavom,odavajuci utisak kao da ni ne slusa ovog pored.Ja zaista verujem da konji sa amovima imaju siri pogled na zivot nego ovo burence.
Na kraju cele pridike,konobar je otisao da profesionalno eskapare sa duznosti a mene je supervizor poslao na dorucak,jer nije uredu raditi na prazan stomak.
Ha,"konobar,sagnes mi se" pomislio samu trenutku,ali i sa recima da mi ovaj put oprasta jer svakom se desi,ali da ce sledeci put morati da prijavi asistent metardiju.
To je bio taj prvi verbal vorning,koji je jako bitan na ostatak ugovora,jer sam se konacno oslobodio straha,koji je jos uvek tinjao.
Naravno,posle te veceri i tog jutra,kru bar nisam omasio vise niti jednom.Samim tim i pice.
Evo moram da napomenem da me je Jovana inspirisala da nastavim sa pisanijem.
Zanimljivo i to pogotovo za one sto ce tek da odu i okuse brodsku pricu je to da se posle 2 godine zivo secam bukvalno celog ugovora,dok sam ovaj sadasnji vecma zaboravio...
Ni sam ne znam sto sam ovo napisao,ali ne steti, a sta ne steti - to koristi. Aj uzdravlje,citamo se uskoro opet.
