Svakim danom sve vise me je prolazila pocetna nervoza,a naviknutost,ustaljenost i "familirization" sam sve vise osecao.
Iako sam ispunjavao svaku zelju svog supervizora,zakasnio sam jos jednom.
Ovaj put samo 7 minuta,ali moj omiljeni vejter je to docekao vise nego sto se ceka nova godina,kinder jaje kad imas 4 godine,Zvedina titula posle 6 godina...Sa istim onim sarkasticnim glasom ponovio je isto glupo pitanje.Vise se nisam niti nervirao niti uzbudjivao.
Stigao sam na posao,a burence i patuljasti FIlipinac od supervizora vec su me cekali kao zapete puske.
Trebalo bi i da naglasim da je razmimoilazenje u "ljudksim odnosima" sa filipinskim pedofilom pocelo onog dana kada sam cisto iz zezanja krenuo da trabunjam nesto na svom prokislom Zabraskom ali dovoljno da se primi Ukrainka koju je cimao isti.Ni to me nije bilo briga,a ni za nju me nije bilo briga,jer sam na brod dosao kao veren covek,kome je cilj zarada a ne svrljanje po brodu.
Video sam da mi ovaj sa izolovanih ostrva (Filipini zemlja hiljadu strva,ali ponasanje tih ljudi je nekad kao da su izolovani od bilo kakvog vida civilizacije) mase sa nekim papirom,a burence se smeska onako kurvinski,samozadovoljno.

Sa mojim "dobro jutro" usledilo je suvoparno-sacekaj ovde,idemo na deck 16.Rekoh nema problema.Filipinac ode do telefona da se konsultuje sa nekim,dok sam ja ostao da stojim.
Burence je primetilo u mom pogledu i stavu da ama bas niti trenutka nisam bio nervozan i da ga bukvalno ne primecujem.To ga je toliko isteralo iz takta da je na sve moguce nacine pokusavao da mi drzi pridike,iznervira,isprovocira...Dzaba,nije mu uspelo.Ja sam se vec iskljucio uveliko i poceo da razmisljam kako da okrenem stvar na svoju ruku.
Jer u prirodi svakog normalnog coveka je isto,tako i kod mene.Mozes da izdrzis do neke granice ali kad tad puknes.U medjuvremenu,vratio se i Filipino i samo kratko rekao da ga sledim.
Vozeci se do 16 deck-a sinula mi je izvanredna ideja kako se iscupati iz cele situacije,''NOCNA SMENA''! Koji sam je je...ni genije.To je to,trazim premestaj jos koliko danas!
Izlazimo cutke iz lifta,ali primecujem da Filipinac zeli nesto da kaze.
Takav kakav sam,vecito preuzimam inicijativu u svemu,kratko samo izgovorim "yes capo"?
Ovaj kao da mu je za jezik bila zavezana cigla od pola kile koja se tog trena otkacila,u momentu je krenuo svoj cuveni taka-taka.Tesko se iznenadjujem ali sad sam bio zgranut?!
Bez imalo trunke srama,straha ili bilo ceka covek je krenuo da sikti na mene zbog gore pomenute curke.
Povrativsi se nekako od soka,sad sam vec poceo da shvatam da je covek bolestan.Kao i svaki drugi pedofil.Bilo je tu raznih pretnji,ucena,pa opet pretnji i na kraju "mafijaskih,dobronamenrih saveta" kao iz filma.
Mora da je covek ziveo na Kumu,Bilo jednom u Americi,Scarface-u itd...I sve to u sred pasendzer erije,na horajzontu,bez imalo straha da ce neko cuti njegovo izlaganje.
Na kraju svog Toni Montana izlaganja,kratko je dodao samo da idemo kod asistent metardija,i da ce on da odluci da li cu dobiti formal ili verbal.Kao i da se ne bunim radi svog dobra.
Radosno sam odgovorio-super,konacno da upoznam i tog coveka.Trebam li da dodam da je kipeo od besa sto se nisam zabrinuo ili uplasio.

Deck 16,malena vrata  i jos manja prostorijica mislim u Sabatinju,je dom gde obitava asistent metardi.Covek koji svojom telesinom pokriva 90% te prostorije,a lik i delo mu odgovara savrseno kastingu za porodicu Soprano.Uputivsi prvi pogled na tu ogromnu gomilu mesa,sala i dlaka da se zakljuciti da i on nije bas svoj.A i ko bi bio posle 15,20 godina brodskog zivota.
Covek koga je izjedao alkohol,cigare i bespostedna trka za svime sto nosi suknju na brodu i mladje je od 30 godina.On je imao sigurno vise od 50 godina.
Portugalac,kome se imena ne secam najbolje,Karlos kao kroz maglu ili sam ga tako doziveo.Nekako smo se strpali unutra sva trojica,kad je on konacno izvalio da mora da se potrudi i uvuce dah i stomak sto vise moze.Smrdelo je na alkohol i pljuge.Predstavisi se kratko,poceo je svoje izlaganje.Takodje u mafijaskom stilu.Pomislio sam da se svi loze na Italia stajl made in Bronks and Bruklin.
Bilo mi je smesno takodje.Ali sam nekako uspeo da klimam glavom i potvrdjujem ovaj put sa jes ser.
Jedne recenice cu se secati mislim celog svog zivota,a ni sam ne znam zasto.Niti je bila originalna,niti previse mudra,bas jedna sasvim obicna recenica,ali je u meni izazivala toliko pomesanih osecanja.Smeha,podsmeha,ironije,cudjenja itd.Istu je izgovorio Portugalski kazanova a glasila je ovako:"ivan,zamisli da ti imas restoran i ja radim kod tebe,pa zakasnim dva puta u roku od dva dana,da li bi to bilo uredu i da li bi dozvolio da se to desi opet bez ikakvog upozorenja ili kazne".
Prvo sto sam pomislio u sebi je "da imam restoran razmislio bi da li bi te primio i kao gosta,da mi strasis musterija,neka 'fala".Kako sam izdrzao da se samo osmehujem a ne da prasnem od smeha,ni sam ne znam.Naravno,slozio sam se sa svime sto je iznela ta "vreca od coveka" i na pitanje imam li nesto da kazem,zatrazio sam da me prebace u nocnu.
Vadio sam se na poremecaj sna,na stres od novog posla,na nenaviknutost da neko u krevetu pored hrce,prdi i smrdi i sta ti ja znam...sve sto mi je u tom trenutku palo na pamet.
Ideja se svidela i ovom izolovanom,koji je bio u strahu da cu da mu skinem ribu,tako da je odmah okrenuo plocu.Kako sam dobar i odgovoran radnik,jedino eto ta dva kasnjenja...U istinu i bio sam.
Na zadovoljstvo sve tri strane,parafiran je novi ugovor na neodredjeno,i stavljanjem potpisa na verbal vorning konacno sam pojacao tim nocnih setaca krpa,metli i vajroksa.

Sreci nikad kraja.
Izasli smo iz kancelarije,pedofil je nesto trabunjao o nocnoj smeni,a meni su u glavi bili svi ti portovi koje cu konacno da vidim (za mesec dana niti jedan off nisam imao),soping,normalna komunikacija sa verenicom,rodbinom i drugarima,plaze,treniranje...zivot je lep! Zanimljivo je kako na brodu srecu prave i cine male stvari.To se samo tamo oseti i dozivi.
Dok kad smo kuci cesto smo nesrecni jer zelimo samo materijalno i sto vise istog! Jedna od prednosti broda,koja ti znatno menja zivot i pogled na isti.

Dosli smo nazad u kru mes posle nekih 25,30 minuta.Naravno burence je ocekivalo da ce da vidi moju smrknutu facu,moj bes ili razocarenje.
Trebalo je videti taj sok i mrznju u njegovim ocima videvsi moju nasmejanu glavu.Za takve trenutke se zivi-pomslih.Jos lepse je bilo kada mi je Filipino saopstio da idem i da se pojavim u pola tri za ti tajm.
Uzevsi nesto sto je licilo na hranu sa linije,seo sam na svoje omiljeno mesto jos iz skole,zadnji red do prozora i uzivao u pogledu na Napulj.
Konacno cu da ga vidim ponovo.Posle Beograda i Atine mesto koje najvise volim i gde se osecam kao kod kuce...
Umedjuvremenu prilazila su mi zabrinuta lica kolega iz mesa,sa ispitivanjima i izrazima podrske.Znaci to na brodu jako,cak iako je podrska lazna.Topla rec i lepa rec stvarno i gvozdena vrata otvara.
Cini da se osecas sigurnije i korisnije,dostojanstveno...

Zavrsivsi dorucak otisao sam do kabine da se presvucem i pravac grad.Cekalo me je uzvivanje od par sati i pocetak intezivnijeg druzenja sa omiljenim sastojcima USPH....
Nastavice se...