Veliki pozdrav svima,
evo od septembra se informišem o svemu vezanom za brod
,
Forum mi je puno pomogao, sve vaše teme i postovi, pa da i ja "ukratko" predstavim svoje pripreme za odlazak, u nadi da će i moje iskustvo nekome biti od pomoći
U avgustu sam poslala motivaciono pismo Siniši, iz EP, odmah sam dobila odgovor i poziv na zajednički razgovor, koji se za sedam dana održavao kod nas u Sarajevu.
Otišla, uradila Marlins, prošla sve, svi koji su prošli taj razgovor su bili za Carnival (među njima i moj drug, koji je nekidan otputovao na Carnival).
Ja sam jedina bila za Crystal (jer mi je prijateljica na C.Symphony-u).
Vođena prijateljicinim iskustvom koja je od razgovora otputovala u roku od 17 dana, ja sam odmah najavila otkaz na poslu, da bih se mogla pripremiti za brod i pozdraviti sa porodicom, dečkom i prijateljima i kolegama.
Međutim moj finalni intervju se totalno odužio, tek sam 1.oktobra imala razgovor u Zagrebu.
Razgovor je za sve trajao 10ak minuta, ja sam jedina ostala malo duže, nekih 20+ min i odmah mi je rečeno da sam prošla i da idem na Serenity.
Bila sam razočarana što neću s prijateljicom, ali sam ovdje na forumu naletjela na Angie, s kojom sam se igrala u djetinjstvu, a ona je na tom brodu pa smo nakon 10ak godina ponovo stupile u kontakt.
Ona mi je dala odgovor na sve informacije koje su me zanimale i dogovorile smo se da će me pripaziti na brodu :-))))'
Moja velika greška je bila što sam dala otkaz prije nego sam imala tačan datum ukrcaja, čak sam bila odjavila i stan, pa sam sad pod vedrim nebom
Zato preporučujem svima da se ne žure, jer zaista se nekad čeka 10 dana a nekad mjesecima.
Još neke djevojke u Sarajevu su išle naknadno na razgovor za Crystal, evo ih sad iznova traže posao, jer su dale i one otkaze, a neće se ukrcat do iduće godine.
Ljekarski sam vraćala tri puta, jer mi je Dr.Odobašić svaki put nešto fulio napisati ili zaokružiti, zato ljekarski gdje god da radite po završetku dobro pregledajte.
Agencija me malo nervirala oko potrebnih dokumenata jer mi kažu trebam jedno, ja putujem po administrativno neuređenoj Bosni, završavam dokumente, trošim lovu, i na kraju ne treba taj dokument već neki drugi pa opet isti proces hodanja-ganjanja itd.
Bilo je tu i suza oko dokumenata, hoće li se dokumenti dobiti na vrijeme, pa sam rođena u Republici Srpskoj, u Doboju, idi notaru, piši punomoć na kumu u Doboju da ona završava neke dokumente za mene itd.
Također sam par puta prepravljala razne dokumente koje sam dobila od EP i brodske kompanije. Pa sam se i tu svaki dan zbog nečega nervirala.
No, da me ne razumijete pogrešno, zaista sam zadovoljna agentima iz EP i njihovom pristupu prema meni.
Pošto se previše odužilo sve to, bila sam jako dosadna, pa sam ipak dobila da idem do Nove godine na brod.
Dobila sam već rezervaciju karte, na 18.decembar, ipak idem na Symphony, tako da imam sreću što ću ipak biti sa bliskom prijateljicom, koja je već otišla na treći ugovor.
Prekjučer sam išla na razgovor za vizu, čekala dva i po sata, ubila me klima u čekaonici, već me dva dana boli glava
Za sve ovo mi je trebalo oko €1.020.
U to je uračunata i silna higijena koju sam pripremila (zna se da ženama puno treba) i neke stvari, kofer mi je spakovan već mjesec i po, natrpala sam većinom higijenu, dosta veša i čarapa mali milion, najmanje odjeće.
Sad još čekam 18.decembar i begam se odavdje
Eto, toliko od mene, valjda nisam bila preopširna
