Ok da pocnemo....
18 jun. dan mog putovanja na drugi mi ugovor. Rano jutro negde oko 10h, napolju nit je sunce,nit je toplo, moze samo da bude kisovito i malo hladno vreme,za taj period godine.. Kofer spakovan,sve je spremno,uzbudjenja nigde, totalno RAVNODUSNO!
Let - Beogra>Cirih>Venecija.. Sve Swiss Air.. Krecem taksijem na aerodrom,sve lagano,kao da idem na 100i ugovor,a ne na drugi.... Dolazim na aerodrom, i na samom ulazu srecem kolegu koji je bio samnom na mom prvom ugovoru. Tu se ispozdravljamo,ispricamo malo.. Krecemo ka salteru da pokupimo karte i predamo prtljag.
Tu nalecem na kolegu "
mlw" ili > cuveni Branco iz prica jedne zeMske persone, odavde sa foruma..
Krece prica, saznajemo da jos par nasih treba da stignu,jednom je prvi ugovor,a ostatak imaju dosta staza iza sebe. Dolaze i oni, Bar utility (prvi ugovor), asst buffet (drugi ugovor), 3rd cook (4i ja mislim :s ) i bar steward (5i ili 6i ne znam), bar stewardes(2 ugovor).
Neko od njih dodaje da jos par nasih je vec u Veneciji,jer su imali let rano jutros preko Minhena. tako da nas je ,ja mislim, bilo oko 15 nasih koji se ukrcavamo istog dana... Gde cete bolje?!
krece prica,salimo se,komentarisemo svoje prethodne ugovore,malo ulivamo hrabrosti novajlijama,salimo se itd...
Vreme je za polazak, avion polece,sve je super u polasku, pista 30, polako se penjemo, prolazimo 3000 feeta, pa onda i 15000 i lagano ulazimo u cruise altitude.... Put je bio ok,imali smo sta i za popiti,nasaliti se... Krece i samo spustanje ka Cirihu. Seatbelts sign is on.. OPAAAA, turbulencija se oseti (pomislih u sebi, pa dobro na brodu je svaki dan ovako,truckanje,gore dole levo i ,boga mi, desno. Ali ovo,covece,propadali smo nekoliko stotina feeta po sekundi,dusa mi je na nos izasla,ali bukvalno... Neko nevreme je bilo iznad Ciriha,a i sama guzva iznad istog...
Ulazimo u holding iznad Ciriha i vrtim ose dobrih pola sata.... Naravno posle toga,radimo approach,slecemo i najzad stizemo u Cirih... Koliko se secam,imali smo nekih 2-3 sata izmedju letova,ali kako nas sreca hoce,kasni avion jedno 2 sata....
No, mi ulazimo,polecemo, i idemo ka Veneciji,isto se desava,sam prilaz Veneciji je jako bio turbulentan,majstor ga je spicio i tooo dobro ga ubrzao samo da stignemo "na vreme" .
DOLAZAK U HOTEL> Stizemo u hotel Venecia. Smestamo se,raspremamo se, i krece upoznavanje sa ekipom koja je dosla jos jutros. Od njih saznajemo da su imali iste probleme sa turbulencijom kao i mi... Odlucili smo da zajedno odemo na veceru,svi skupa, i proveselimo se,poslednjeg slobodnog dana za naredni period!
Sutra ujutru ustajemo i krecemo ka brodu. Vreme u Veneciji je bilo zaista lepo. Sunce,toplo... Ma totalno suprotno od Beograda i Ciriha od predjasnjeg dana...
Prilazimo portu, i imamo sta i da vidimo Emerald i Regal stoje jedan do drugog! Prilazimo "imigracionom" ili kome vec,predjaemo pasose,lupaju ulazni pecat,skeniraju kofere, i zvanicno ulazimo u port i na brod. Na ulasku u brod,ista slika kakva je bila i na mom prvom dolasku i posle na odlasku... Svi negde uzurbano jure,putnici takodje izlaze i ulaze,ma totalno ludilo. Srecem neke poznate ljude,naravno Fikuse, na samom ulazu...
Nas kuvare je sacekao Chef Assistant, iliti, Chef-ov potrcko (Dinning Clerk za konobare,buffete), onaj ko juri sa papirima,cima te,treninzi itd.... Deli nam kljuceve od kabina,posteljina itd, i kaze: danas u 16h u Chef office,da vam podeli sekcije,a do tada ste libero VIA!
Ok, kazem sebi,: eto,posle tri meseca opet na istom mestu,skoro ista i kabina,a sad jos malo libero pa da "robijamo" . Odlazim u crew mess, a tamo zaticem, gomilu nasih ,gde vecina jer ista ona kakvu sam napustio u martu.. Ma gdeces bolje!? Ispozdravljamo se,krecemo da pricamo,salimo se,ma ludilo... I tu dolaze par nasih ,prvi ugovor koji su dosli samnom,upoznaju se sa ostatkom ekipe i tako...
Doslo je i tih famoznih 16h (casova),odlazimo u office i Chef kaze: Alex, sauce 5!
Rekoh, : ne moze da bude gore od pozicije koju sam dobio u prva 2 i po meseca prvog ugovora... Odlazim i imam koga da vidim! Ryan (Filipinac ) je i dalje tu,jako dobar decko i posten, capo Indijac (lud lik kao struja,obozava Srbe), a sa druge strane Tony (indonezanin), Jedan Indijac odlican covek i jos jedan mu paisano,jako dobri ljudi. Ja sav srecan. Srecan? (neko ce pomisliti,kako mozes biti srecan sa njima i uopste radu u kuhinji!?) - pa zato sto sam znao da ce biti easy life i qrtzobolija velika.. A i dosao sam zbog jednog cilja,koji me je drzao srecnim i zadovoljnim u prva tri meseca (o tome kasnije,valjda....). Saznajem da Horizont duty mi je od 8-12 i od 14-16 (hahaah od 8 ujutru!!! ma milina!!1 nema ranog ustajanja!!!!)
Capo mi kaze,koji su moji zadaci,sta treba da radim,kako se sastoji dan itd.... Saznajem tu da mi je dnevna duznost: kile i kile paradajza samleti za sos!! AAAAAA ne verujem! pa kako sve to preneti,gde uraditi za koga!? sta mene to briga kada mi (moja sekcija) to ne radi,znaci radim posao za druge!! aaaaa.... Ali dobro,kazem si: nema frke,odradicu to,sta je to, 5 meseci ugovor,svaki dan tako,navikne se covek ziv na sve ....
I tako ,mic po mic, zavrsi se taj dan,to vece...
Sutra od 8 na Horajzont. Prica poznata: dopunjavati keramike i trayeve,smeskati se i***tima (citaj putnicima),izvrsavati naredjenja itd.... Poucen iskustvom sa prvog ugovora,postavio sam se drugacije: nisam se stresirao uopste,ako se deru na mene bas me briga, nikog ne j$%^%$ ni 2%,radim svoje,do 12 ili par minuta ranije,pauza od 12-14 (nekad je bila i od 11-14), zabole me sta ce drugi reci... I ispostavilo se da je tako i najbolje ....
Dolazim gore dosta poznatih me prepoznaje,pozdravljamo se, i cude se kako sam se uopste vratio,kada sam rekao da necu!
(back to past: 
)- Tokom mog odmora,neko iz EP Zagreb me je zvao (cini mi se Tomislav) i kaze: Imam za tebe ponudu za fotografe za HOlland America,ako si zaniteresovan!? Ja ni 5 ni 6 kazem da! I kazu mi,imaces intervju preko Skype-a, sa zvanicnicima,prednost ti je sto imas vec vizu i medical.... Ok.. dodje intervju,naravno prodjem (za divno cudo agencija mi nije trazila pare: "ali kako mene da kontaktiraju kada ja nisam otisao preko njih,niti sam ih ja kontaktirao?",pomislih,i setih se da sam jednom pre 2 godine slao mejl i raspitivao se nesto,pa mozda otud!?) No, u prici kaze meni James da je plata za pocetak oko 1200$,za prvi ugovor,ali u prva tri meseca je oko 850$,jer kao probni period itd... Ja reko: ma dobro,bitno da radim posao koji ja hocu,koji volim samo da pobegnem iz kandzi kuhinje! U razgovoru pitam ja: a dobro gosn. James,oprema i uniforma,ko obezbedjuje!? A on meni: "pa ti prijatelju!" - Ja? . Da ti,moras nabaviti to to to i to,pre nego dodjes... Pa gde da nabavim majke vam ga sasave,za tri dana je Uskrs,a kao putujem u utorak,ili ti dva dana nakon Uskrsa? On kaze,vidi,snadji se,ali znaj da ti mi od plate tvoje te pocetne uzimamo 450$ sada i 450$ od druge plate za kupovinu foto aparata od nas,i jos kojekakvih troskova! STAA!!??? pa nisam lud da tri meseca radim za 300$ eeeeeejjj i to jos 12h! Drugo,opremu ,odnosno uniformu koju su oni propisali ne mogu da nadjem tako lako u Beogradu i to jos pred Veliki Petak i uskrs.... Pa celu svojju preostalu ustedjevinu sa prvog ugovora da potrosim kako bi njima udovoljio! Ja teska srca kazem: ZAO mi je ,ne mogu to da prihvatim,tako i tako je....
Oni mi se samo zahvalili i cao.....
Back to future or present..Poceo je i taj HOrajzont,sve lagano ide, znam gde sta stoji,poznato od ranije,ma sabijam kako radim. Dolazi prva pauza,od 12-14,naravno napolje ne mozemo jer nije Sea Day i nemam laminex. Odlucim da izadjem na open deck i malo se nadisem svezeg vazduha... I tako sedim i pijem Colu,i mislim se: "covece skoro ceo ugovor u Evropi,radimo sve moguce drzave,portove,ne moze da bude bolje i zanimljivije,trenutno..." Istina tako je i bilo. Od Mediterana,Baltika,Fjordova,Rusije,Zapadne Evrope.... MA MILINA!
I tako su dani prolazili, portovi se redjali, situacije isto.... I najzad mene stavi capo,da u slobodno vreme tokom radnog vremena,uskocim na liniju i da ja malo ta jela izdajem,primam porudzbine itd... Pisem rekvizicije,skupljam kambusu,ma milina! Krivinarenje na sve strane,dvojca nasih dole po kambusama,fruit preparation, u mesari da ne pricam! trojca nasih u mesari i jedan u fish butcheru! SHOW!
Fast Forward>: svaki dan je bio isti,nikad stres,p[reveliki,niko me nije cackao ni drndao,bilo je jako dobro, cim imas dobru ekipu za rad,sve je lako i odlicno!
Ajde da ne duzim mnogo,ovo je za sad ,za ovaj post,u drugom cu opisati,malo strukturu broda,koga je bilo,kakva je ekipa bila,portovi itd...
