Korisničko ime: dali_man
Država: Srbija
Spol: M
Kompanija: Princess Cruises
Pozicija: Bar utility
Kako ste čuli o poslu na kruzerima?Pre par godina sam naleteo na poznanika koji je odradio tri ugovora i koji me je svojom pričom o radu na kruzerima“zagolicao”.
Ubrzo sam se prijavio, ali i odbio ponuđeni posao (ACAT na rečnom brodu, što je, ispostavilo se sa ove današnje perspektive, moja prva velika greška).
Nakon par godina i gubitka posla rešio sam da se ponovo prijavim, i ovoga puta, da idem do kraja
- Što vas je privuklo da aplicirate za posao na kruzerima?
Nezavidna finansijska situacija, životna promena koja mi je bila preko potrebna kako ne bi potpuno poludeo, avanturistički duh i činjenica da ću i ja malo da vidim tog belog sveta
Preko koje ste se agencije za rad na kruzerima prijavili i zašto baš preko nje?Kouzon, jer mi je bio najbliži.
- Za koju ste se kompaniju i poziciju prijavili i zašto?
Bar utility, jer mi je rad u baru delovao najprivlačniji (moja druga velika greška), a kako nisam umeo da lažem o mom radnom iskustvu na preliminarnom intervjuu (moja treća velika greška) ponudili su mi tu poziciju zbog nedostatka iskustva i Princess kompaniju jer najbrže ukrcavaju posudu i plaćaju povratnu kartu, što sam i prihvatio.
Koliko je trajao interview i kada ste saznali da ste prošli?Intervju je trajao nekih 5-10 minuta.
Opuštena ćaska sa izvesnim Italijanom, tipa radno iskustvo, opišite bar u kome ste radili, šta je three bucket system, prepoznavanje čaša i koktela.
Da sam prošao saznao sam sutradan mada sam, odmah nakon intervjua, bio prilično siguran da će mi ponuditi posao.
- Koliko su bili vaši troškovi odlaska na brod?
120e trening
120e viza
4500din aplikacija
180e lekarski pregled
15e psiho test
15e marlin test
350e agenciji za nešto
troškovi puta Niš- Beograd i nazad x 4
Kako ste se spremili na put u nepoznato, što ste odlučili nositi sa sobom?S obzirom da sam saznao da putujem jedno tri dana pre ukrcaja na avion, spremanje je bilo veoma dinamično i užurbano.
Prevashodno sam poneo dosta majci, donjeg veša i čarapa, jedan par trenerki, farmerki i 2-3 duksa, sredstva lične higijene, cipele, papuče i to je otprilike to.
- Opišite kako ste se osjećali prvih nekoliko dana na brodu
Ko prase u svemiru, krajnje izgubljeno.
Brod mi je delovao kao pravi lavirint. Trebalo mi je vremena da malo skontam gde je šta i koje stepenice i liftovi kuda vode.
Koliko vam je kompanija pomogla osjećati se dobrodošlim na vaše radno mjesto?Manje – više, ni malo.
Dobiješ raspored sa nekim čudnim oznakovima i skraćenicama pa se ti snalazi kako znaš i umeš.
Trčiš po brodu, pitaš i raspituješ se. U principu, pomoćiće ti svi drugi sem onih koji su to zaduženi
- Da li vam je, po dolasku, netko neposredno pomogao uputiti vas u posao?
Ne u meri u kojoj je to bilo potrebno.
Premalo informacija o tome šta je tvoj posao a svi očekuju od da ga obavljaš besprekorno.
Kako ste se nosili sa ograničenošću životnog prostora na brodu?S obzirom da je soba bila troktrvetna, prostor i nije bio previše skučen, mada mi to ne bi bio nikakav problem.
Veći problem mi je bio prekratak krevet, nedostatak dobre ventilacije i svežeg vazduha.
- Jeste li bili zadovoljni zaradom?
Kako sam zarađivao jedno 300-400$ više od ugovorene zarade (610$), da je brod 4,5 meseci kruzirao oko Japana, što automatski znači da nema preterano mnogo posla za Bar departmant, da nije bilo USPH, ne mogu mnogo da kukam.
Postoji li mogućnost napredovanja tj. promocije na poslu?Da ali vrlo teško, na prvom ugovoru gotovo nemoguće.
Otežavajuća okolnost je bila ta što su bartenderi i supervizori bili uglavnom filipinci i Indijci pa nije imao ko da me “pogura”.
I da, ovde je pritajeni rasizam prilično prisutan.
- Kako vam se svidio društveni život na brodu?
Uvek se nađe društvo za dobro zezanje, mada sam ja sa poslom završavao prilično kasno (uglavnom između ponoći i 1.30-2 noću) tako da sam uglavnom kasnio na pivo u crew baru.
Ekipica nas jugosa je bila mala ali odabrana.
Imao sam i tu sreću da je većina nas došla u rasponu od mesec dana pa sam većinu ugovora gulio sa istim ljudima.
Opišite kakvi su ljudi sa kojima ste zajedno radili na brodu.70% Filipinci - Uglavnom ćute, rade i spavaju, ne preterano druželjubivi. Naravno u toj masi se nađe neko s kim možeš da proćaskaš, proza*****avaš, da se uzajamno ispomažete na poslu
10% Indijci – Ili extra dobri likovi ili extra džukele, kao da nema sredine.
10% Indonežani – slični filipincima, možda malo pristupačniji za razgovor i druženje
10% “ostatka sveta” koju su uglavnom činili jugosi (nas 15-20ak) bugari, rumuni, ukrainci, latinosi i japanci, tačnije japanke koje su uglavnom radile na recepciji i šopu
- Kako biste opisali putnike?
Uglavnom starije dame i gospoda. Japanci ljubazni i rezervisani, ne preterano zahtevni. Veliki problem u komunikaciji je njihovo neznanje engleskog jezika.
Australijanci kud i kamo otvoreniji, sa izraženim afinitetom ka alkoholnim pićima. Britanci i Ameri slični Australijancima, samo malo manje ludi.
Jeste li imali vremena posjetiti destinacije koje je brod posjećivao?Uglavnom jesam.
Uobičajena pauza, kada smo imali port day mi je bila u terminu 12-16h, tako da je bilo vremena za obilazak.
- Jeste li imali neko omiljeno mjesto za izlazak?
4,5 meseci smo se vrteli oko Japana sa povremenim svraćanjem u Busanu (Južna Koreja) i Korsakovu (Rusija).
Japan me nije nešto posebno oduševio, delom zato što sam dosta očekivao. Uglavnom sam imao utisak kao da sam u Novom Beogradu.
Široki trgovi sa skupim šoping molovima, tako da se obilazah portova mahom svodio na jurnjavu za free Wi-Fi.
Kao što sam već napomenuo, neznanje engleskog jezika Japanaca prilično je otežavao kretanje po Japanu pa nisam smeo da eksperimentišem i istažujem.
Od portova, izdvojio bih možda Kobe i Yokahamu.
Busan (Južna Koreja) je već druga priča, što zbog pazarenja Samsungovih telefona, kako novih tako jako kvalitetnih polovnjaka (polovni Galaxy II – 120$, Galaxy III – 190$, nov Galaxy III – 250$), što zbog specifičnog azijskog šmeka koji ovaj grad ima. Vikendom se grad pretvori u jednu višemilionsku buvlju pijacu, pravo ludilo.
Za razliku od Japanaca Južnokoreanci su mnogo otvoreniji, sa solidnim znanjem Engleskog jezika.
Ipak, najlepši port (u kojem smo, na žalost, bili samo jednom) je po mom skromnom mišljenju bio Vladivostok.
Veoma lepo i sređeno turističko mesto sa još lepšim Ruskinjama.
Nakon motanja oko Japana usledio je crossing i portovi: Indonezija (Bali – šta reći…), Tailand, Tajvan, Vietnam (Iznenađujuće lepi i skockani gradovi, prava turistička mesta ali čim se malo dalje mrdne – jad i beda).
Na kraju dolazi Australija – savršeno uređena zemlja, prelepi portovi, klima.
Osećaj je fenomenalan bez obzira da li ste u milionskim gradovima (Sidnej, Melburn) ili u manjim mestim koje u celini možete da obiđete za 2-3 sata (Port Daglas, Darwin, Albani).
Svaki od njih ima neki svoj šmek.
Opišite dobre strane rada na kruzerima.Posetite mesta o kojima ste mogli samo da sanjate, upoznate razne kulture i običaje, zaradite koju paru, jeftino pivo u crew baru (1.20-1.40$), solidan društveni život
- Opišite loše strane posla na kruzerima.
Hrana – Stavite u tanjir nešto što vas podseća na nešto i molite boga da to nešto ima ukus toga na šta vas to nešto podseća, što u 90% slučajeva nije slučaj.
Potpuna dezorganizacija u poslu najvećim delom zbog devize da nije bitno kako odradite posao već kako odradite ugovor.
Svako gleda da zbaci što više obaveza i odgovornosti sa sebe pri čemu najniže pozicije najviše nadrljaju.
Činjenica da će vam većina pretpostavljenih biti, ne preterano inteligentni i obrazovani ljudi ali zato prilično iskompleksirani jer su svi listom morali da krenu od najnižih pozicija i dobrano da gule 4-5 ugovora (od po 9-10 meseci) ne bi li napredovali jednu poziciju više, pa kad se dočepaju vlasti znaju da budu drkadžije.
Iz toga proizilaze razne nepravde i nelogičnosti koje ćete videti i osetiti na svojoj koži.
Nostalgija, briga za porodicu koju ostavljate kod kuće. Koliko god da ste se mentalno i psihički pripremili - kad tad vas ovaj osećaj stigne.
Biste li zainteresiranima preporučili posao na kruzerima i zašto?DA. Bez obzira na sve negativne strane, životno iskustvo koje se ne može platiti novcem.
- Koji savjet biste dali ljudima koji namjeravaju aplicirati za posao na kruzerima?
Dobrano se informišite o svakoj poziciji pre nego se odlučite da aplicirate, naročito ako nemate iskustva.
Konkretno, moju poziciju gledajte da izbegnete u širokom luku.
Postoje teži i prljaviji poslovi na brodu ali ne postoji toliko odgovorna početna crew pozicija, jer ako vi ne odradite svoj posao ceo bar je u velikom problemu.
Dežurni potrčko i dežurni krivac za sve loše što se desi u baru. Niko vas neće ni malo štedeti.
Naročito je početak težak dok ne upoznate brod, ne pokapirate gde šta možete naći (ili ukrasti).
Ali, sa druge strane, ako birate između toga da 6 meseci radite kao bar utility i da 6 meseci sedite besposleni i bez para kod kuće, odaberite opciju broj jedan.
Želite li dodati nešto što smatrate važnim?U životu je bolje kajati se za ono što ste učinili nego za ono što niste, tako da ako se i malo razmišljate o radu na kruzerima – nemojte.
Prelomite u glavi, stisnite malo petlje i pravac agencija.
