Pozdrav svim moreplovcima. Kad sam pisao ranije na nekim forumima, imao sam običaj da pišem dugačke poruke i neko me pitao kako me ne mrzi da pišem tako dugačko a 1 forumaš je na to odgovorio: NJEGA MRZI DA PIŠE KRATKO. Hehe. Međutim, posle toga sam to radio sve ređe jer me je mrzelo a i nisam imao vremena. Pa evo sad opet da napišem nešto dugo. A i 1 turista mi je predložio da bih na osnovu svega što sam doživeo radeći na moru, mogao knjigu da napišem i to ću sigurno uraditi al tamo negde posle 100. godine pošto nameravam da živim večno a ne verujem da ću raditi nešto na moru posle 100. godine. Sve u svemu-nikad nema dumrem!
Što se tiče naslova, da objasnim delimično: Kad sam radio u Grčkoj, 1 Leskovčanin mi je lepo objasnio na koji tačin ja pomažem grčku ekonomiju: Plaćam hotel ili stan grčkom stanodavcu, kupujem grčki leba, vodu i 'ladni soci, kupujem grčku robu, jurim grčke sojke...dobro ovo sam retko retko radio pošto su debele. Hehe. I ja sam onda shvatio da ja tamo nisam otišao da se obogatim, zaradim prvi milion i donesem ga kući u centar sveta nego da izvadim Grčku iz krize a kad bi me ljudi pitali kako to radim, ja bih im rekao-svojim poštenim radom na crno. I tako, uspeo sam da izvadim Grčku iz krize i kasnije kad sam se vratio kući sam pričao zemljacima da ako opet na TV vide masovne proteste u Atini i Grčkoj (GR) da to nije zbog krize, taman posla, nego da to Grci traže da im se vrarim jer očigledno ne mogu da žive bez mene. Razumem ih.
E pre nego što počnem da pišem ljucki (objasnio sam vam juče moj stil pisanja) da vam pustim 1 šašav spot na YT!
https://www.youtube.com/watch?v=yv5t5mRnKg827. maj (ako se ne varam) 2011. Posle raspitivanja po netu i uživo, čekam bus na stanici u centru sveta, oko 8 uveče. Autobus ide za Atinu. Malo me vata trema al sam spremam da ceo život idem napred. Klasika, pozdravljanje, najlepše želje, ulazim u bus, stisnem petlju i krenem napred. U GR NIKOGA NEMAM I NIKOGA NE ZNAM! Idem manje-više na bum. Gledam di ću sednem, bus skoro pun i 1 momak mi ponudi da sednem pored njega. Oberučke privaćam. Momak se takođe zove Ivan, moje je godište, i ide u ISTO MESTO. Prosto neverovatno. E jedino što nije iz centra sveta nego iz Novog Kneževca, čini mi se.
Da objasnim: Na osnovu raspitivanja (koje, kako sam kasnije shvatio, nije bilo baš najbolje) odlučim da idem u Hersonisos. To je 1 malo mesto na severu Krita a Krit je najveće i 1 od najdaljih ostrva u GR i mnogo je daleko od Srbije. Nalazi se na jugu GR. Od Atine do luke Pireus (ili Pirej) se putuje metroom a posle od Pireusa do Krita brodom (ferijem). I taj dečko ide BAŠ U TO MALO MESTO-HERSONISOS. Što bi rekla ona čuvena pesma-sudbina je tako htela, da odem iz rodnog sela, nek me ne zaborave devojke sa Morave.
Inače moja Ćuprija, moj centar sveta se nalazi na 1 od najvećih reka u Srbiji-Velikoj Moravi. I mi, Ćupričani smo Moravci.
Sednem do njega, krećemo da trućkamo. I on prvi put ide u GR da radi. Upoznam se i sa ostalima oko nas u busu i to je potrebno jer ja bi se utepao od dosade na tako dugom putu. Savet za sve-izbegavajte buseve za duge destinacije, ako imate para sedajte na avion, ako se rezerviše na vreme i ako se navata neka akcija, mogu da se nađu jeftine karte. A ja šta ću-sirotinja raja-busom i brodom, je*i ga. Umesto privatnim avionom. I to ne od Željka Mitrovića nego svojim privatnim. Al ja kad bih imao svoj avion ne bi ni išo u GR da masiram babe po plažama nego bi ladio jajca u Moravu. Ili u Dubaiju, ili negde u Nilu, samo bi morao da pazim da me ne izedu pirane, će me skrate za jajca. Ali je*i ga, bratanac, ja sam viši fizioterapeut, nisam vlasnik TV Pink.
Ako već idete busom, ponesite onaj jastuk na naduvavanje, ili slušalice za muziku ili oba. Ili nađite nekog da ga davite u busu ceo put do Atine, (i dalje, kako koga) ko što sam ja radio. Sigurno se dečko jadan gorko pokajao što me uopšte pozvao da sednem do njega. Ali je*i ga, sigurno nije znao da ja radim i psihičke i fizičke masaže. Al dobro, masažu mozga do Hersonisosa mu ništa nisam naplatio-to mu je bio poklon od mene.
I sad, u busu i na pauzama puta sam čuo razne priče o braći Grcima-i dobre i loše. Bila je dobra ekipa u busu ali brate put traje, i traje, i traaaaaaaaaaaaaje jer je neudobno spavati u busu, barem bez onog jastuka. A Atina je mnogo daleko. Za one koji ne znaju, Atina je poslednja autobuska stanica u GR. Uglavnom stižemo u Atinu oko 11 sati po srpskom i 12 (podne) po grčkom vremenu. Razlika u vremenskoj zoni je 1 sat. Putovali smo oko 15 sati, mada to zavisi od zadržavanja na granici. Atina je veliki i lep grad. To mi je bio 1 od najvećih gradova koje sam video u životu. Pre toga sam bio samo u Carigradu koji je tek OOOOOOGROMAN! Atina je inače malo veća od Ćuprije. Hahaha.
U busu smo upoznali 1 dečka koji takođe ide u luku Pirej ali ne ide na isto ostrvo nego na Mikonos. Pomogo nam je da stignemo u Pirej. Metro se renovirao pa smo morali da idemo taksijem. Delimo trošak, putujemo oko 45 minuta i plaćamo taksi po 6, ukupno 18 evra. Inače, pazite se kad putujete metroom u Atini a pogotovo noću pošto su pljačke i džeparenja tamo MASOVNI. Stižemo u luku, a karta za brod se može kupiti u nekoj agenciji u luci ili na ulazu u brod. Stiže i brod. KOOOOOOOOLIIIIIKIIIIII JE, BRAAAAAATEEEEEE! Ja sam se oduševio kad sam ga video, prvi put u životu sam video tako veliki brod (i brod uopšte) uživo. Sad se sigurno vi iskusni moreplovci smejete jer je taj brod od Atine do grčkih ostrva mala maca u odnosu na kruzer al polako s to smejanje i putovanje kruzerom, Panjkoviću. Hehe.
Brod se zove Superfast a ima i još neki. Karta je koštala 36,5 evra a zaboravio sam da kažem da se bus zove Siamos-turs a ima još i Alamanis i FTP. Brod putuje do Irakliona, glavnog i najvećeg grada na Kritu. Brod je prelep i meni je tamo bilo uživanje. Bilo mi dosadno da sedim na 1 mestu pa sam malo pio piće sa Ivanom a malo više šetao po brodu, obilazio sve živo, malo i dremao...Moram da vam priznam i da sam ga jednom i bacao na brodu ali ne tad nego drugi put. Uostalom, šta da vam pričam kad vi to sve znate i to radite stalno, tj. kad god nema grada (kad nema kiše-dobar je i grad). U avionu, čini mi se, da ga još nisam šiljio, al mlad sam, ima vremena. A sve zavisi i de ide avion, dal ću da stignem... Hahahaha.
Stižemo u Iraklion u 10-11 uveče i na glavnoj autobuskoj stanici čekamo autobus za Hersonisos. Inače, gradski autobusi u samom Iraklionu su plavi a međugradski autobusi koji saobraćaju po ostrvu su zeleni K-Tel busevi. Čekamo zeleni bus. Upoznajemo tu 1 ženu iz Hrvatske i tako. Bus do Hersonisosa putuje oko 40-45 minuta i košta 7,5 evra, čini mi se. U busu upoznamo 2-3 Vranjanca s kojima ću kasnije da se družim povremeno a pogotovo 1 Nešu koji je skroz opičen, ma lud je ko struja i ubiven s mokru čarapu u mali mozak. Obožavao sam ga a kasnije ću da vam ispričam neke anegdote s njim. Priča ko navijen, ko ja. Nas dvojica ko da smo rođeni u vodenicu. Hahaha. I odma na početku nam kaže kako se z Grcima treba cenkati što više i kako je to tamo normalno. A ja pošto već imam leglo anakondi u džepu-to mi uopšte nije bilo teško da prihvatim. Hehe. Dade mi broj i reče da rade u noćnom klubu Havana i ako mi nešto treba da ih zovem.
Konaćno stižemo u Hersonisos. Ivan je već imao neke poznanike iz Srbije tamo, neki su već radili tamo a neki su tek trebali da dođu. Stanovali su u 2 stana. Ivan je otišao u 1 a mene su poslali u drugi pošto je tu imalo mesta pa da prespavam tu te 1. noći (a bilo je kasno) a posle da se snalazim sam. Ali moram da sačekam Ivana da nađe druga koji radi u nekom kafiću do 1-2 noću. Čekam na klupi pored supermarketa Spar i nikako da se vrati. Čekam da ga nađe, da se onom završi radno vreme, čekam i čekam. Hladno mi je. Vadim iz kofera nešto toplije da obučem. Pusto je. Prolaze povremeno neke pijane Engleskinje a ja već zamišljam koju majicu da ištampam kad krenem da radim ne bi li ih privukao na masažu onako pijane i debele. Mislio sam da su tamo većina turista Englezi ali sam se za**bao. U Hersonisosu nisu ali u susednoj Malji jesu. Ivan se konačno vraća. On se već uselio pa je došao da mi pomogne sa koferima i da me odvede u taj stan na jednu noć. Mislim, ne da me prca, nemoj pogrešno da me shvatite, nego samo da prespavam. Hahaha.
Silazimo niz ulicu prema moru, prolazimo pored policijske stanice, vučemo kofere i sećam se, prolazimo ispred neke zgrade a neki Grci sede ispred, češkaju jajca i kažu nam rečenicu koju ću ja pamtiti dok sam živ:
„WELCOME TO OUR GREECE!“
To je onako baš lepa dobrodošlica. Naravno, mislili su da smo došli turistički i mislim se-eeeeeeeeeee moji bratanci, kad biste vi znali da smo mi došli tu da radimo, i to na crno i da vam oduzimamo 'leba iz usta, ne biste nas vi tako toplo dočekali, nego biste nas bačili u more što bi rekli Crnogorci. Haha. Kasnije sam i sam istim rečima (samo bez onog OUR naravno) dočekivao neke turiste kad ih vidim u gradu pored busa jer je to baš fino. E jednom sam se za**bao, poželeo sam im dobrodošlicu u GR, kad pogledam malo bolje a oni one kofere pored busa pakuju i ODLAZE KUĆI. Hahaha.
Dolazimo do zgrade i stana, unutra su 1 devojka i dal 1, dal 2 momka. Upoznajemo se i ležem da spavam. Komarci mi poželeli dobrodošlicu i kreću u vazdušne napade a u GR em ih ima mnogo, em su veliki ko da ih rane hibridima ili koncentratima. Ko da su amerikanski. Neki GMO komarci. E sad dal grčki komarac nije znao da sam ja Srbin ili je teo da se napije bratske, srpske krvi, je*em li ga. Hehe. Inače, savet za sve-kad idete tamo obavezno kupite nešto protiv komaraca. Krećem u protivnapad na agresora, ubivam gi, ukrašavam zid i ležem konačno da snom mrtvijem snim pošto sam bio umreo od dugog puta a i bilo je mnogo kasno. Haha.
Budim se, vatam kofere i tražim privremeno mesto di ću da mećem kofere dok ne nađem stan. Kupujem grčku mobilnu karticu na trafici. Rekoše mi da je Q card kompanija najbolja, košta 5 ojra, kredit na njoj isto toliko. Ali je registracija kartice mnogo komplikovana za početnike, ne mogu da se snađem, ide teško, valjda je bila i nedelja pa treba nešto da se čeka da se registruje, tako nešto. A mora to da se obavi. I ja kupim i onu karticu za halo govornicu i zovem Vranjanca za pomoć i pitam ga dal mogu da odnesem kofere u Havanu da mi pričuvaju dok nađem stan da ih ne vučem sa sobom dok ga tražim. Kaže mi, ja sad ne radim al ti slobodno potraži toga i toga, pozovi se na mene, i pričuvaće ti. I ja odem, a bilo je prepodne, Havana nije radila, sačekam malo da otvore, pitam tu 1 Albanca koji radi da mi pričuva, kažem takva i takva stvar, nema problema.
I krenem u potragu za stanom. Al daj, pre toga da vidim plažu. Nisam video grčko more toliko dugo a tako ga volim. I siđem ti ja na plažu a na sebi nosim majicu na kojoj su napred srpska zastava i slika Novaka Đokovića i piše NOVAK ĐOKOVIĆ-PONOS SRBIJE a pozadi, isto to na engleskom. Da se zna bre, odakle sam. Haha. I krenem da razgledam plažu i prolazim pored 1 momka i devojke u polusedećem položaju na ležaljci a devojka z golim sisama. Pogledam ja devojku u sise, momka sam pogledao onako 1 okom, hehe, i krenem dalje. Kažu oni na srpskom-KO JE SAD OVAJ? Iskuliram ih ja i nastavim. Oni meni kažu na grčkom ELA a od ranije sam znao da ELA znači dođi, a znaći i ajde. Zastanem, okrenem se, priđem i upoznam se sa njima. Ispostavi se da su to momak i devojka iz Vrnjačke banje i Kraljeva sa kojima sam se ja prethodno dopisivao preko interneta kada sam se raspitivao o GR, znao sam da su tu al nisam znao gde i šta tačno rade i do tada nisam znao ni ja njih ni oni mene. Kucali smo se samo preko neta. Zdravo, zdravo, gde si, šta si, i ja ih pitam za stan i oni me upute na Arbija. Arbi je, inače, mnogo dobar Srbin iz BG koji je bio menadžer istoimenog noćnog kluba i restorana i tu su Srbi činili većinu zaposlenih. Uputiše me tamo jer je on nalazio jeftine stanove za svoje radnike pa sigurno zna. Odemo do Arbija, tamo upoznam i još neke Srbe i upute me u giros bar čiji vlasnik Karvunakis drži i zgradu u kojoj izdaje jeftine stanove. Nađem ga, on ne zna engleski, pa nam je prevodila 1 njegova simpatična radnica. Cena 180 evra-mesec, mislim da jeftinije nisam mogao da nađem. Bila je to garsonjera, 1 krevet, mala soba, ormar, kupatilo...znači, uslovi loši a i velika buka. To sam tek kasnije shvatio pošto se stan nalazi blizu mnogih noćnih klubova. Ali dobro, računam, biće dobro, za početak, za prvih mesec dana a kasnije, kad počnem da radim, drugi mesec ću da pređem u hotel a treći mesec, kad postanem milioner ću da kupim hotel i na taj način uštedim 200-300 evra jer što bi nekoj budali plaćao te pare mesečno za kiriju kad mogu da imam svoj hotel i živim u svom hotelu. Hehehe. E prva želja mi se ostvarila a druga još nije.
Inače stanovi za radnike (pošto se za njih to računa drugačije nego za turiste) u GR se kreću prosečno 200-300 evra mesečno. Krećem da pokupim stvari, i sad naravno, pošto sam 1. put tu, ne znam kako da nađem Havanu pa pitam 1 plavušu ispred poslastičarnice preko puta mora, na engleskom naravno. Ona krenu da mi objašnjava pa kad vide onu majicu pita me da li sam iz Srbije, ja potvrdim, i ona mi reče da je Srpkinja iz CG al da već dugo živi u GR. I tu mi malo, kako, šta, popričamo i ja odem po kofere i uselim se.
E sad malo da vam opišem Hersonisos pa da krenem o poslu. Kao što rekoh, to je jedno veoma malo mesto na nekih 25 km od Irakliona, nekad je bilo selo al se onda zahvaljujući turizmu razvilo. Većina turista su Rusi a većina posetilaca noćnih klubova i barova ili noćne tice su mladi Holanđani od 16-25 godina koji su inače pijani ko letve i nikad se ne trezne. Hehehe. Rećiću vam 1 zanimljivu anegdotu koju mi je ispričao Bugarin koji radi u Havani kad je video noću na plaži dvoje Holanđana kako se prcaju, on mi je to opisao kao taka-taka. Posle smo se stalno zaje**vali na tu temu. Haha. Ima i Izraelaca i ostalih. Hersonisos ima dušu i mane i vrline. Naime, tamo ima milion noćnih klubova i barova, znači, na sve strane pa je idealan i Meka za te noćne poslove tipa konobare, šankere...ali zbog promene nacionalne strukture klijentele i krize, mnogo se manje para zarađuje nego ranije, i dnevnice/noćnice se kreću u proseku 30ak evra. U GR se kod privatnika za vreme letnje sezone radi puno, najmanje 8-9-10 sati dnevno, zavisno od posla. Inače, grad ima 2 glavne ulice, main road ili ulicu kojom prolaze vozila i beach road-šetalište pored plaže. Između njih ima dosta malih poprečnih ulica. Zbog Rusa, u gradu ima dosta krznara sa bundama, zlatara, juvelirnica... Ima dosta i rent-a-kar agencija a u mnogim radnjama ne možeš da se zaposliš ako ne znaš ruski. U krznarama je to obavezan jezik, naravno. Mesto živi dan-noć i kao stvoreno je za noćni provod i život!
Nastaviće se.......
