Korisničko ime: Ririsan
Država: Srbija
Spol: Ž
Kompanija: NCL
Pozicija: Casino Cashier
Kako ste čuli o poslu na kruzerima?Čula sam još pre pet, šest godina ali sve što sam tada slušala o poslu na kruzerima su bili preteški uslovi i mnooogo radnih sati.
Tada sam još uvek bila redovni student pa se nisam previše udubljivala u tu priču. Tek pre dve godine je par mojih drugarica otišlo i vratilo se, pa sam preko njih saznala da to nije baš uvek tako, i pomislila da bih mogla da probam. Tada sam otkrila forum
- Što vas je privuklo da aplicirate za posao na kruzerima?
Privukla me je mogućnost da putujem, upoznajem drugačije kulture, ljude, mesta.
Sa platom u Srbiji to sebi nisam mogla da priuštim, tako da se mogućnost da putujem i još imam šta i da potrošim na tim putešestvijima činila kao idealno rešenje.
Kada mi je jedna od drugarica koje su se vratile rekla da mogu s’ obzirom na iskustvo da radim u kazinu, počela sam ozbiljnije da razmišljam na temu rada na kruzeru.
Činjenica da je kazino zatvoren kada je brod u luci prelomila je i našla sam sebe kako danima bez prestanka iščitavam ovaj forum i ne ramišljam ni o čemu drugom.
Preko koje ste se agencije za rad na kruzerima prijavili i zašto baš preko nje?Zvala sam tri agencije u Srbiji da vidim da li imaju otvorene konkurse za kazino.
Safe Cruise agency ne radi te pozicije tako da su mi ponudili kao zamenu konobarisanje u restoranu. To ne znam da radim, a i čitala sam da agencije vole da ponude pozicije koje se u tom trenutku više traže pa ko se upeca.
To nisam prihvatala, jednostavno sam htela u kazino zbog tog slobodnog vremena u lukama i nisam pristajala ni na koju drugu poziciju.
Sea Agency i Kouzon sam kontaktirala u isto vreme, ova prva se pokazala dosta neozbiljnom, dok su iz Kouzona bili profesionalniji, te sam tako krenula u celu priču baš sa njima.
Naravno, nije sve tako lako bilo, dok su oni zakazali taj interview prošlo je par meseci, tipa vidim da ima otvorena pozicija, a oni me ne pozovu.
Onda ja njih zovem, daju neke izgovore, kao nema ništa još, bla, bla. Zvala sam ih svake nedelje, na glavu sam im se popela, na kraju krajeva, oni su meni trebali
- Za koju ste se kompaniju i poziciju prijavili i zašto?
Tada je Kouzon imao otvorene pozicije za MSC i NCL. Međutim, za MSC sam ja bila malo neozbiljna i propustila sam taj interview, tako da su me onda pozvali za NCL, tj. nisam se ciljano za njih prijavila.
Što se pozicije tiče, prijavila sam se za cashiera, jer sam tu jednostavno imala iskustva. Tek kad odeš tamo vidiš da je to tvoje iskustvo smešno i idemo sve ispočetka.
Na kraju te ubede da posle tri godine rada u kladionici i kazinu ne znaš ni pare da brojiš a tek ostalo ... Ipak, ok je što sam otišla na NCL, tamo sam upoznala dosta ljudi koji su pobegli sa MSC-a glavom bez obzira.
Koliko je trajao interview i kada ste saznali da ste prošli?Prvi inteview je trajao čini mi se dvadesetak minuta, i bio je sa predstavnicom Kouzona. To je bila kao provera engleskog, i tada mi je rekla sve ok, zakazaće razgovor sa nekim iz NCL-a.
Razgovor sa predstavnicom kompanije je trajao i kraće, mislila sam nema šanse, ali sledećeg dana su me zvali iz Kouzona i rekli da sam prošla.
- Koliko su bili vaši troškovi odlaska na brod?
E, tu mi je lekarski izašao preko 170e! Prvo što su me iz Kouzona poslali u neku polikliniku u Nišu, pa sam morala i da se iz Beograda cimam do Niša.
Kad sam pitala zašto kao svi ne mogu da odradim taj lekarski na medicini rada, rekli su mi da mogu i tamo, ali su oni ok sa tom poliklinikom i da će ovi ‘ispeglati’ neke rezultate u slučaju da je potrebno.
Prihvatila sam to, iako je pregled na toj poliklinici bio oko 130e, skoro duplo skuplje od medicine rada. Na kraju su izglupirali neki nalaz pa iz NCL-a nisu to prihvatili, pa sam onda radila dodatne analize i još plaćala sudskog tumača da bi mi kompanija najzad uvažila.
Znači: Lekarski 170e, viza 150$, agenciji 4000din (oko 30e) plus 100e kad sam potpisala ugovor.
Kompanija je refundirala vizu. Lekarski ne, jer su mi iz agencije zakasnili sa slanjem računa (jer mi račun nisu dali u poliklinici)
Kako ste se spremili na put u nepoznato, što ste odlučili nositi sa sobom?Pošto su mi par puta menjali datum ukrcaja, na kraju je ispalo da mi u petak popodne javljaju da putujem u ponedeljak izjutra.
Morala sam još i da se selim i vraćam sve kući pa sam poslušala savete sa foruma i ponela samo par osnovnih stvari.
Sve je bilo iznenada, nisam imala kada da se pripremam, potrpala stvari u kofer, samo ono što sam smatrala najneophodnijim, malo garderobe za sve uslove i prilike, osnovnu kozmetiku i eto mene u avionu za Puerto Rico
- Opišite kako ste se osjećali prvih nekoliko dana na brodu
Najjednostavnije rečeno mnogo čudno i izgubljeno. Ali bukvalno. Mislila sam, dobro je što je brod manji, da je veći izgubila bih se u pokušaju da nađem kabinu i nikada me ne bi našli.
Gubila sam se stalno prvih nedelju dana. Imala sam sreće da sam došla u sred kruza tako da sam imala oko nedelju dana da shvatim gde sam i pohvatam posao pre nego su krenuli safety treninzi.
Koliko vam je kompanija pomogla osjećati se dobrodošlim na vaše radno mjesto?U kompaniji su bili super.
Oni imaju tu politiku da ti dodele nekoga da ti pokaže šta je gde, i stvarno su mi dosta pomogli da se prilagodim na početku. Svi su bili prijateljski nastrojeni i skroz opušteni.
- Da li vam je, po dolasku, netko neposredno pomogao uputiti vas u posao?
Naravno, pošto je cage mali tim, upućeni smo jedni na druge i neophodno je da se novim cashierima izađe u susret i da se upute u posao. Ne samo to, cage manager i supervisor su dosta brinuli o tome da se naspavam i za vreme trajanja tih safety treninga su mi čak skraćivali radno vreme da bih bila koliko toliko odmorna na poslu.
Bila je tu i neka koleginica, Rumunka, od koje sam dosta naučila, ne samo o poslu već i o brodskim pravilima, i o tome koga se paziti i kako se ophoditi prema određenim nacionalnostima na brodu. Kad to kažem, mislim na filipince, svi znamo zašto
Kako ste se nosili sa ograničenošću životnog prostora na brodu?Nisam imala taj problem, shvatala sam tu ograničenost kao deo posla tako da sam se brzo privikla i nisam ni primećivala toliko.
Naravno, dosadi, ali bilo je dosta posla i upoznala sam puno dobrih ljudi koji su te nedostatke činili podnošljivijim.
- Jeste li bili zadovoljni zaradom?
U globalu jesam, činjenica je da ovde ni u snu ne bih mogla toliko zarađivati. Sa druge strane, posao cashiera je dosta stresan, ugovor dug, tips slab, tako da smo se svi slagali u tome da bi trebalo povećati platu, ali dobro, nije bila loša
Postoji li mogućnost napredovanja tj. promocije na poslu?Mogućnost napredovanja postoji, sve zavisi kako se pokažeš. Na prvom ugovoru ne. Ali, zanimljivo je da par ljudi sa kojima sam pričala nije ni htelo da prihvati promociju, jer je plata malo veća a vuče mnogo vise odgovornosti, stresa i dugih radnih sati.
- Kako vam se svidio društveni život na brodu?
Kada radiš u kazinu malo je smešno pričati o društvenom životu u crew baru. Radiš noću, odmaraš preko dana, sve suprotno od većine ljudi na brodu, tako da sam uglavnom bila upućena na kolege iz kazina. Bilo je ok ljudi u kazinu, uvek si mogao da nađeš dobru ekipu.
Opišite kakvi su ljudi sa kojima ste zajedno radili na brodu.Svakakvi. Ima onih koji hoće da te iskreno posavetuju kao I onih koji će ti podmetnuti nogu ničim izazvani.
Bila je dobra ekipa naših ljudi na oba broda (dobila sam transfer na pola ugovora), pa sam se uglavnom sa njima družila.
- Kako biste opisali putnike?
Pa putnici su bili super, bar ti koji su dolazili u kazino. Naravno, tu i tamo se nađe i neki i***t koji te izvede iz takta zbog neke gluposti, ali uglavnom sam imala dobra iskustva. Jedino što sam morala da pazim šta i kako im kažem, bilo je par primera da im je sve smetalo i na sve su se žalili samo da dobiju nešto besplatno.
Jeste li imali vremena posjetiti destinacije koje je brod posjećivao?Jesam, to je i bio razlog da odaberem kazino. Izlazila sam u svakoj luci, ponekad čak nisam ni spavala po dva dana samo da bih bila napolju i videla što više. Na drugom brodu sam se stalno prijavljivala da pratim shorex ture, tako da sam stvarno posetila sve i svašta.
- Jeste li imali neko omiljeno mjesto za izlazak?
Jesam, San Juan, Puerto Rico mi je bio omiljena luka na prvom brodu. Posle sam prešla na evropski itinerary, a onda mi je Cannes postao omiljena luka.
Opišite dobre strane rada na kruzerima.Vidiš neka mesta koja u drugom slučaju ne bi video ni za tri života. Upoznaš mnoge ljude, upoznaš I sebe malo više, ojačaš i shvatiš šta sve možeš samo ako se osmeliš.
- Opišite loše strane posla na kruzerima.
Udaljenost od porodice I dragih ljudi, umor i loš internet.
Biste li zainteresiranima preporučili posao na kruzerima i zašto?Preporučila bih svakako, mislim da je to jedno neverovatno iskustvo koje se ne može prepričati, mora da se doživi.
- Koji savjet biste dali ljudima koji namjeravaju aplicirati za posao na kruzerima?
Moj iskren savet je da se dobro informišu pre nego se odluče za poziciju i agenciju preko koje će aplicirati. Da pročitaju forum jer ima mnogo korisnih stvari (meni je to najviše pomoglo), i da ne prihvataju bilo šta da bi što pre otišli.
Želite li dodati nešto što smatrate važnim?Da. Svaki početak je težak ali kad god mislite da ćete pući od stresa ili nervoze, iskulirajte. Sutra je novi dan i nova šansa da negde tamo doživite nešto lepo.
Pozz.
Show Posts
sve pohvale za njih