Obećanje da ću pisati na forumu tokom mog ugovora bilo je apsolutno nemoguće ispuniti.
Zašto?
Ne zbog sporog interneta, ne zbog mene i štednje para za internet kartice, niti bilo šta takvo…
Već, jednostavno – nisam imala vremena, bukvalno, ni da jedem.
O tuširanju je bilo polemisanja, mora se, al’ opet, i ne mora… Ali spavati se mora.
Ponekad.
Ako se stigne.
Prvo i osnovno, ponovo videti Caribbean Princess bio je najčudniji deža vi ikada.
A onda, tek kada sam ušla kroz gangway, prošetala hodnicima, i naletela na više od pola posade koju sam imala na prošlom ugovoru, tu je tek bilo susreta za pamćenje.
Pola mog prethodnog tima još je bilo tu – menadžer je trebao da mi se vrati za mesec dana od tada, dečko da mi dođe za 2 nedelje, mnogi ljudi koje poznajem su se takođe vraćali par dana nakon što sam ja stigla.
Idila.
Ista kabina, isti krevet… Moje knjige još uvek u kabini, kao i par stvari na koje sam potpuno zaboravila. Čudno, čudno, čudnije. Kao da sam se vratila kući.
Prva dva kruza su mi bili sedmodnevni kruzevi, ona klasična priča koju sam imala na prethodnom ugovoru.
More, plaža, sunce… Povratak u brodski život, ne da mi nije teško pao, nego sam jedva dočekala.