… Gledam sve te ljude i nisu mi jasni. Kako mogu ostat u kompaniji 10 i više godina? A kući imaju obitelj.
Meni nedostaje mačka, nedostaju mi moji psi, kako njima ne nedostaju vlastita djeca?
Zar nisu dovoljno zaradili u tih 10 god? Kako mogu vodit ovaj način života? Ma to nije život, to je zatvor. Ja to ne mogu.
Moram odradit 3 ugovora.
3 moram, a sve iza toga, ako bude bude… to je bio moj cilj.
Inače imala sam stvarno dobar ugovor i raspored. U usporedbi s drugim departmentima, imala sam stvarno puno slobodnog vremena.
Supervisor je dozvoljavala sve. I zato sam bila ljuta sama na sebe zašto sam tako nesretna, a toliko ljudi nema posao i nema priliku iskusit nešto takvo.
Putovat i zarađivat. Teško je, ali šta je danas lagano? …
… i evo ima tjedan dana da sam doma.
Mogu vam reć da umirem od dosade. Svi rade, svi vode život kakav su i prije mog dolaska vodili. Ja ponovno u birokraciji i iščitavanju foruma.
Ne znam uopće šta bi svojima pričala o brodu. O čemu da pričam kad ne znaju šta je deck 3, šta safety briefing, šta sve ostalo…
Ne mogu se sama sebi načuditi, da ja, koja sam u početku govorila kako je to zatvor i kako se ne vidim tu duže od 3 ugovora, sada jedva čekam produžit vizu i vratit se nazad.
Ne znam šta mi je.
Koliko god mi je bilo teško, toliko mi nedostaje. Čudan je to život. I ne očekujem da me itko shvati. Treba to proživit da bi se moglo razumjeti….
Cijeli tekst ovdje: Alice In Wonderland