sirenaaa
Cruise Ship Veteran
Registered
Online
Country: Serbia
Posts: 22
Želim da Vam kažem, vama koji ne znate šta sve brod donosi i još uvek se dvoumite, da moj život (i ja sama) više nisam ista, i mislim nikad neću biti zahvaljujući brodu i tome što to iskustvo donosi.
Donese ogromnu sreću, onu najveću kad zagrliš svoje najmilije posle 6 meseci dugih kao večnost, kad iz aviona vidiš Beograd (naravno da sam opet zaplakana kad sam ga videla kroz prozor), donese dolare o kojima u Srbiji možete samo da maštate ukoliko ne kradete ili slično, donese magnete i suvenire, radost kad daš poklone svojima ali vidiš da im je bitno samo što si konačno kući.
… ali tu je i ona druga strana… Tvoj život ide, meseci prolete i život ti prolazi na brodu, jedino u karijeri i finansijski možeš da napreduješ … Izgubiš pojam o vrednosti novca, jer meni nešto što je 1000 din nije skupo a ljudi nemaju šta jesti… Tuga!
Ne mogu da zamislim da radim kući opet za 20000 din. Ne da ne mogu, neću!
Pa je tu pitanje šta ćemo raditi posle broda, ne možemo tamo ostati večno.
Kako će izgledati naš život posle broda? Odgovor još nemamo.
Pa počneš da razmišljaš kako život prolazi pored tebe, propustili smo dve bitne svadbe, postali ujak i ujna dok smo bili na brodu, deca kojima smo stric i strina su prohodala i naravno nas nisu prepoznala, a o svojoj deci samo pričamo. Ima vremena za to, mladi smo, tek smo dve godišnjice braka proslavili i to na brodu naravno, ali vreme je tako relativno…
Koliko proživiš dok si tamo, isto toliko i propustiš dešavanja kod kuće …
Puni tekst ovdje: Ušlo nam je u krv, odavno! Sad se sve deli na život pre i posle broda…
Kako ste se Vi snašli u životu poslije broda? Dobro? Loše? Opišite Vaš slučaj ovdje u comment-u ispod teksta, ili u podkategoriji foruma Život poslije broda
Tesko je to objasniti a da te neko razume, osim mornara naravno!
Sve sto tamo radis, i sve sto se dogodi nekako jedva cekas da podelis kod kuce sa svojima, ali nekako posle drugog-treceg ugovora, sve se svodi na to da te gledaju kao da pricas o spanskim selima, jednostavno ocekujes od ljudi da imaju pojma kako je ustvari na brodu, a oni ne razumeju, prestane da im bude ,,cool” to sto si toliko vremena tamo i sto si obisao svet, jer oni upisuju decu u vrtice, a ta deca te gledaju kao stranca.
Pomiris se sa tim da nikad neces uspeti da docaras sve te stvari koje te vuku nazad na brod.
I uvek dodje taj momenat da ti bude tesko kad ti stignu detalji leta, tesko je kada poletis, ostavis svoje, i znas da ces tu opet tek za 6 meseci da se vratis….A onda udjes na M1 i osetis – to je to, svi te razumeju, svi se se saosecaju sa svakom mukom kad je tesko, svako slavi tvoju srecu, zalije se svaka promocija, svaka titula (ujak, stric…), svaki povratak kuci… Kao u Avataru si razapet izmedju dva sveta… A vreme prolazi…..
Iako sam proveo samo 2 ugovora radeci za CCL, to je za mene bilo jedno veliko zivotno iskustvo. Radio sam kao konobar u restoranu (ponekad i po 15-16 sati btw.) sa ljudima sa svih strana sveta, upoznao gomilu dobre raje, sto sa brdovitog Balkana, tako i iz Indonezije, Perua, Ukrajine, Indije, itd. i na to sam i najvise ponosan. Sto se tice plate, istina, o takvim parama na Balkanu se samo moze sanjati, osim ako se ne bavis krimogenim aktivnostima, nemas bogatu familiju, ili npr. programiras ili dizajniras za neku stranu firmu. Na radno iskustvo bi se pozvao (u zavisnosti od posla naravno) tek mozda posle provedenih 5-6 godina na brodu, jer u medjuvremenu (barem u mom slucaju) moras po protokolu da prodjes kroz 4-5 konobarskih unapredjenja da bi dogurao do neke ozbiljnije pozicije i postao neko “mudo” koje ce biti relevantno za tvoj CV. Vecina nas obicno dolazi sa nikakvim ili minimalnim radnim iskustvom pa nam je i samo nosenje tacne (a kamoli po 15 tanjira ili 10 casa pica na njoj) izazov u prvih par meseci.
Sto se tice neke tamne strane ove price (da sad ne idem previse u detalje) cinjenica je da rad na brodu u jednom trenutku prestaje, da li posle 2 ili 20 godina, i covek se tada obicno vraca u zemlju porekla, sto je pretpostavljam poprilicno tesko kad te ozbiljno napadne “brodski virus” i iako si telom kod kuce, duhom si jos uvek na velikim talasima okeana. U medjuvremenu osobe koje si ostavio kod kuce su se promenile (sto je uredu, sastavni deo zivota kazu ljudi), zene, deca, svadbe, inostranstvo, drugi grad, smrt, radjanje, itd. ali kome god su porodica i bliski prijatelje iznad svega sigurno ce tesko podneti cinjenicu da mu se stara adresa poprilicno promenila.
Na kraju, neki moj savet (nakon skromnog iskustva) bi bio da se rad na brodu iskoristi kao dobar nacin da se za par ugovora, tj. par godina, skupi jedna poprilicno fina svota od koje se moze kupiti kuca/stan i sva prateca oprema/namestaj, dobar automobil, od koje se mogu posetiti prakticno sve destinacije o kojima mastate, i Rio, i Tajland, i Japan, i Australija, ako ih vec niste obisli kruzerom, ili iskoristiti brod kao odskocnu dasku za SAD ili Kanadu, pa tamo poceti novi zivot od nule. A vi koji preferirate dugorocan zivot na otvorenom moru, sta da vam kazem, blago vama, sreca, zdravlje i sve najbolje, mirno more zelim, pozdrav.
Mudro zboriš …