Jovana_Bg
Cruise Ship Veteran
Registered
Online
Country: Serbia
Company: Princess Cruises
Hire Agency: N/A
Occupation: N/A
Ship: N/A
Posts: 165
Ja sam već pisala ranije o mom iskustvu na Princessu, i u više navrata rekla da nemam želju da se ikada više vratim. Od mog poslednjeg ugovora prošlo je skoro 3 godine.
Da me pitate šta sam radila ,gde sam bila za te 3 godine ,ne bih znala da vam kažem.
Ništa veliko i od životne važnosti nisam uradila. Nisam se udala, nisam rodila dete i nisam postala milioner. A proletelo je za čas.
Da se razumemo, radila sam i zaradjivala sve vreme, izlazila i uživala, ne mogu da kažem da mi je bilo loše, ali daleko je to od onog života kakav ja želim.
Uvek sam u nečemu oskudevala, ako hoću na more nema novih krpica, ako hoću u grad nema novih onih cipela koje sam videla, i takvih bezbroj situacija.
Udjem u butik ,vidim bar 5 artikla koje su me oborile s nogu, a u tom trenutku mogu da kupim lupam samo jednu stvar, i to vas malo baca u bedak, kolko god vam to izgledalo sporedno i nevažno.
Za ove tri godine ,neki moji prijatelji su se značajno ostvarili na polju karijera, rešili su neka životna pitanja, i ti ljudi su mi motivacija da uspem i ja.
Da napomenem da nisu bili na brodu, ali su imali niz nerealno srećnih okolnosti. Ja nisam,jbg.
Već par meseci mi se mota ideja da ponovo zaplovim, gledajući te ljude koji su uspeli, ne prodje nijedan dan da se ne zapitam šta bi bilo samnom da sam nastavila sa brodom za ove tri godine, i zasigurno ne bih ovde ništa propustila ,to je jasno, a ne bih ni bila u ovakvoj poziciji, to je još sigurnije.
Poslednjih mesec dana, u mislima, ja sam već otišla.
Znate šta mi najvise nedostaje? Nedostaje mi budjenje svakog dana u drugom gradu, svaki dan suncan i topao. Ispijanje kafe po svetskim metropolama, sopinzi u istim.
Ja nisam osoba koju ispunjava radno vreme od 9 do 5, letovanje jednom godišnje, i povremeni izlasci. Takvim životom nisam potpuno zadovoljna, jer uvek imam utisak da mi nešto fali, a da ne znam šta je to, a ustvari znam vrlo dobro.
Na brodu se živi 200 na sat, za 6 meseci proživite i doživite ono što ovde nećete za 3 života. A ja se užasavam na pomisao da su život i mladost prolazni, i zato mi je žao da više traćim vreme ovde.
Kad sam odradila ugovor, imala sam stav da ne želim da ostavim mladost i najbolje godine tamo, da ne želim da bacim više ni 6 meseci života tamo. A sada ,iz ove perspektive, posle 3 godine ničega ovde, ne mogu da prežalim 3 protraćene i bačene godine života. Na brodu ni jedan jedini dan nije protraćen, sada tako mislim.
Nastavak teksta ovdje: Zasto posle 3 godine želim ponovo na brod?